жума, феврал 10, 2012 маҳаллий вақт 04:12

Ўзбекистон

Умида Аҳмедова "ўта хавфли жиноятчи"га чиқарилди

Суратлари ва ҳужжатли филми орқали "ўзбек халқига туҳмат ва ҳақорат қилганлик"да айбланган ўзбекистонлик фотограф ва видеотасвирчи Умида Аҳмедова Тошкентдаги уйида ўтирган бўлса-да¸ пойтахт мелисаси унга қидирув эълон қилди.

"Санъаткорнинг асарини ҳақорат ва туҳмат деб айтиш бу абсурд бир ҳолатдир"¸ дейишмоқда Умида Аҳмедова ҳимоясига чиққан унинг ҳамкасблари.
Матн катталиги - +
Абдулла Искандар
Ўзбекистонлик таниқли фототасвирчи ва кинооператор Умида Аҳмедова ўзбек халқига нисбатан туҳмат ва ҳақоратда айблангани ҳақида айтган эдик.

Бундай айбловга ¸ Аҳмедованинг мамлакат чекка қишлоқларида яшовчи оддий ўзбеклар турмуши акс этган сурат ва фильмлари асос қилиб олинмоқда.

Умида Аҳмедованинг жиноий ишга асос бўлаëтган китоби муқоваси.
Тергов маълумотига кўра¸ Умида Аҳмедова суратга олган тасвирлардан жамланган “Аëл ва эркак - тонгдан шомгача” фотоалбоми¸ “Эркак ва аëл: урф-одатлар” ва “Бокиралик юки” ҳужжатли фильмлари Ўзбекистон Ахборот агентлиги томонидан Ўзбекистон воқелигига туҳмат дея топилган.

Тошкент шаҳар прокуратураси бу юзадан жиноий иши очиб¸ Умида Аҳмедовани тергов қила бошлаган.

12 декабр куни жиноий ишнинг Тошкент шаҳар Миробод тумани Ички ишлар бошқармаси томонидан кўриб чиқила бошлангани баробарида Умида Аҳмедованинг хавфли жиноятчи сифатида қидирувга берилгани маълум бўлди.

Ўзбек халқига туҳмат ва ҳақоратда айбланаëтган кинооператор Умида Аҳмедова ўзининг хавфли жиноятчи сифатида қидирувга берилганини 30 декабр куни билди.

- Қидирувга бериб юборибди. Ҳайрон қолдим нимага мен қидирувда бўламан деб¸ дейди Умида Аҳмедова.

Миробод туман ИИБнинг ўта оғир жиноятчиларни қидириб¸ қўлга олиш билан шуғулланадиган зобити Абдунор Ўтамишов кинотасвирчи Умида Аҳмедовани қидиришга жалб қилинган.

- Қидирувга бериб юборган. Қидирув бўлимидан одам келиб¸ мен йўғимда 30 декабрда келсин¸ деб повесткани ташлаб кетган¸ дейди Умида Аҳмедова.

30 декабр куни янги йил арафасида ҳамма байрам тараддудида бўлган бир пайтда¸ Умида Аҳмедова адвокат ҳамроҳлигида Фитрат кўчасида жойлашган мелисахона йўлагида сарғайиб ўтирди.

Умида Аҳмедова: Адвокат билан бирга бордик. Шу. Терговчи билан ҳали қайта учрашмадик. Агар мен икки-уч марта повестка олиб туриб бормаган бўлганимда¸ мен агар билганимда сразу чопиб борган бўлармидим. Мен энди айбдор эканман¸ деб юраверганманда.

Озодлик: Швейцария элчихонаси сиз билан боғландими¸ ҳол-аҳвол сўрадими?

Умида Аҳмедова: Швейцария элчихонасида мен билан бирга ишлаган одамлар йўқда. Янги келган элчининг бунақа нарсалардан хабари ҳам йўқ. У пайтдагилар ҳозир бошқа мамлакатларга кетган. Кристина Марти деган аëл бўлган.

Озодлик: Элеонора Файзуллаевачи?

- У шаҳарда ҳам бўлмаса керак¸ дейди Умида Аҳмедова.

Эслатиб ўтамиз¸ 13 декабр куни Умида Аҳмедовага нисбатан Ўзбекистон жазо қонунининг 139 ва 140- моддаларига биноан жиноят иши қўзғатилган эди.

Терговчи Нодир Аҳмаджоновнинг Озодликка айтишича¸ Умида Аҳмедова суратга олган тасвирлардан жамланган “Аëл ва эркак - тонгдан шомгача” фотоалбоми¸ “Эркак ва аëл: урф-одатлар” ва “Бокиралик юки” ҳужжатли фильмлари Ўзбекистон Ахборот агентлиги томонидан Ўзбекистон воқелигига туҳмат дея топилган.

Умида Аҳмедовага келган дастлабки чақирув қоғозида унинг гувоҳ сифатида сўроққа таклиф қилингани айтилган.
- Туҳмат билан ҳақорат бўйича шаҳар прокуратураси берган. Экспертиза у ëзган китобни ўрганиб чиққан ва хулосалар берган. Бу китоб “туҳмат ва ҳақорат”ни билдиради¸ деган маънода беришганда. Даъвогар Ўзбекистон Ахборот ва коммуникация агентлиги. Улар шаҳар прокуратурасига “Мана бу китобларни бизлар ўрганиб чиқдик. Ичида нето гаплар бор. Нето маънони билдиради” деб хат билан чиққан. Шаҳар прокуратураси ишни қўзғатган¸ дейди Нодир Аҳмаджонов.

Демак¸ Умида Аҳмедовага қарши жиноят иши Ўзбекистон Ахборот ва коммуникация агентлигининг хулосасига асосланган. Умида Аҳмедова ҳали хулосани кўрмаганлигини¸ фақат имзо қўйганлардан бирининг исмини билишини айтади.

- Қўлимда ҳали ҳеч нарса йўқ. Биз “Бокиралик юки” масаласида жанжал бўлганда "Ўзбеккино"дан сўраб кўрган эдик. Менимча¸ бу ерда кинони экспертиза қилиб берган одам киномунаққид Ҳамидулла Акбаров. Эшитишимизча¸ шу одам қилган¸ дейди Умида Аҳмедова.

Ўзбекистонлик таниқли киномунаққид¸ доктор Ҳамидулла Акбаровга қўнғироқ қилдик.

Ҳамидулла Акбаров: Бу ерда "Ўзбеккино"нинг ўзининг низомлари бор. Ўшанга қараб кўрилган.

Озодлик: Энди бу кино юзасидан жиноят иши қўзғатилибди ва Умида Аҳмедова туҳмат ҳамда ҳақоратда айбланаяпти. Бирор-бир санъат асарини ëки фотоаппарат туширган тасвирни ҳақорат дейиш¸ ҳозирги замонда мумкин бўлмаса керак.

Ҳамидулла Акбаров: Йўқ¸ унақа гаплар эмас у. Билмадим сизнинг касбингиз қанақа. Менимча¸ сиз ўқимагансиз. Мен университтда дарс бераман. Шахсан мендан фикр сўрайдиган бўлса¸ мен айтаманки¸ мен буни ўзбек аëлига ва ўзбек қизларига туҳматнинг ўзгинаси деб биламан. Суд-пудларини мен сиздан биринчи марта эшитаяпман. Ким судга берганини билмайман. Кечирасизу¸ ўзбекнинг қизлигини сақлаб юриши юк бўлармиш. Қанақа ахмоқ гап бу? Мен ўша қилган одамларнинг юзига айтардим лекин. Ўта кетган туҳмат ва ўзбекни камситиш. Ўзбеклар ибоси¸ бокиралиги билан фахрланади. Менинг фикрим шундай.

Озодлик: Сиз ўша кинони кўрдингиз-а?

- Ҳа¸ кўрдим. Анча бўлди унга¸ дейди Ҳамидулла Акбаров.

Шундай қилиб¸ Ҳамидулла Акбаров Умида Аҳмедова суратга олган "Бокиралик юки" фильмини ўзбек воқелигага туҳмат¸ дея атади.

Умида Аҳмедова ҳимоясига қалққан қирғизистонлик киномунаққид Мирсужўан Намазалиев тошкентлик мунаққид фикрига қўшилмайди.

- Кинооператор Умида Аҳмедова жамиятдаги бор муаммони ҳужжатли кино воситасида кўрсатди. Ҳеч ким бу муаммонинг йўқлигини айта олмайди. Санъаткорнинг вазифаси ҳам шу¸ воқеликка жамоат назарини қаратиш. Шу ўринда мен Ҳамидулла Акбаров  фикрларига қўшилмайман. Санъаткорнинг асарини ҳақорат ва туҳмат деб айтиш бу абсурд бир ҳолат¸ дейди қирғизистонлик киномунаққид.

Айни пайтда дунëдаги 400 дан ортиқ ëзувчи¸ журналист¸ киноактëр ва рассомлар Умида Аҳмедова ҳимоясига ëзилган мактубни имзолашди.

Рус ëзувчиси Андрей Битов¸ қозоқ рассоми Элбўсин Мелдибеков¸ америкалик  санъатшунос Ҳен-Гил Хан имзолари билан ëнма ëн Ўзбекистонда яшаëтган санъаткорлар дизайнер Лола Сайфий¸ кино актëри Сайдулла Молдахонов¸ рассом Темур Аҳмедовлар ҳам бор.

Қандай қилиб фотоаппарат объективига тушган тасвирни туҳмат деб аташ мумкин¸ буни ҳеч тушуна олмайман¸ дейди тошкентлик рассом Темур Аҳмедов.

- Шунақа қатағон даврлар келибди¸ шекилли. Наҳотки эл юзига ойна тутган одамни жиноятчи десак? Бу ҳеч бир чорчўпга сиғмайди. Мен Умидани яхши биламан ва у суратга олган тасвирлар санъат асарларидир. Санъатсиз ҳаëт эса ваҳшийликдир¸ дейди Темур Аҳмедов.
Бу форум ёпилган
Шарҳларни саралаш
Шарҳлар саҳифаси
муаллиф: HAFIZ қаердан: SANKT-PETERBURG
18.01.2010 17:50
УША МУХБИР САМАРКАНДГА БОРМАГАНМИ БИРОРБИРМАРТА БУ СУРАТЛАР ХУДЕКИ АФГОНИСТОНДА ОЛГАНДЕК ОПАНИ БУ СУРАТЛАРНИ ЧОП ЭТИШГА ПУЛИБУЛСА НЕГА УША НОЧОРИЛАРГА БЕРМАПТИ ХАР ХОЛДА КАМГИНА ПУЛБИЛАН ЧОП ЭТИЛМАГАНДИР ХАР БИР ИНСОННИ КАНДАЙ ЯШАШИ УЗИДАН БОГЛИК СИЗ ВА БИЗЛАР КАНЧАКИ ЁРДАМЛАШМАСАК БАРБИР ХАР БИР ИНСОН УЗИ ХОХЛАГАНИЧА ЯШАЙДИДА

муаллиф: Bek қаердан: Andjan
13.01.2010 23:46
Тузукрок жойларни расмга олса булмасмиди, бизларни бир колок мамлакатда яшаётган килиб курсатибди бази фотоларда, худди Африка кабиласини кураётган буласиз. Яхширок расмларни олсин эдида.

муаллиф: Erkakbek қаердан: Angliya
13.01.2010 08:34
Gunohkor juda ham tog'ri aytdingiz nazokatga nisbatan, o'zi yengiltak bo'lgani uchun boshqalarni xam o'ziga o'xshagan dib o'ylidi bunaqalar. Bu qilgan xiyonatini tamirlab yo boshqa qilib aybini berkitib o'z umr yo'ldoshiga kotta xiyonat qilgan bo'ladi bu xarom ishni yomon kasri o'z farzandlariga xam uradi va nasl nasabi zoti buziladi. Bu yaratguvchi nazdida xam kotta gunoh ish xisoblanadi va og'ir jazolanadi. Shularni bilib turib xam shu ishlardan tiyilmaslik bu Insoniylikdan chiqishdir.

муаллиф: Asma ali Khan қаердан: UK
12.01.2010 22:15
Nazokat manimcha rosa alamdasiz shekil nimadandur a?...................lekin islomda bu bor narsa....qiz bola faqat nikohlangan insonigagina topshirishi kere bokiraligini....undan oldin ili undan keyin boshqalagamas......lekin fikrizi ba'zibirlariga qo'shilaman....orasida xaqiqatam bor!

муаллиф: Asma ali Khan қаердан: UK
12.01.2010 22:11
" bokiralik yuki" nomidanam ma'lum,......ancha mulohaza qiladigon film shekil, shu filmi qattan ko'rse bo'ladi??

муаллиф: gunohkor қаердан: praga
10.01.2010 13:35
hurmatli umida opa sizga ayb qo'yishganidek o'z videolavhangizda xalq turmushiga 'tuhmatli' va 'soxta' oyna tutgansiz. nega suratlaringizda ular istashganidek elning boshidan kechirayotgan 'haqiqiy' xursandchiligini chetlab o'tdingiz? misol uchun, garchi rejalashtirilgan ehtiyojlarning o'ndan birini ham qoplamasada maosh olgan o'zbekning 'xursandchiligini', bolalari, yaqinlari bn uzi ham bilmas muddatgacha vidolashib rusga ketayotgan o'glini boyib kelishidan mamnun bo'layotgan ota-onaning 'quvonch' kuz yoshlarini, o'qishga deb chiqqan go'daklarning paxtaga haydalayotgandagi 'shirin' junjikishlarini, o'zbekda dunyoda yagona ko'rinishdagi sharqona demokratiyani uzoq yillarda beri saqlab kelayotgan yo'lboshchining saylovlardagi munosib mutlaq g'olib chiqishlaridan boshi ko'kga yetgan xalq 'xursandchiligini' va hklarni chetlab o'tgansiz. shuning uchun men sizning asaringizni o'zbekning turmush holatini oxirigacha va to'laligicha yoritilmagan deb hisobalyman va siz bn sodir bo'layotgan voqealarni oddiy holat deb bilaman.
shu yerdan 2-mavzuga yo'l ochgan toshkentlik nazokat opamiz gaplariga qo'shilmayman. ularning so'zlari oxirida andak alamzadalik sezildi. agar siz yoringiz yo otangiz yo yaqinlaringiz hulqidan qoniqmagasangiz ularning hulq-atvorini boshqa o'zbek erlariga taqqoslab hamma ucun umum xulosa yasash noto'g'ri. xuddi biz ham qachonlardir ularga uylanish ilinjida hamda bokira bir orzu-hayolda og'ir musofirlikni boshidab o'tkazayotib orzularimizdagi oppoq kelinchaklarni - hamma asl o'zbek qizlarni sizga yoki so'zlaringizdagi yengiltak qizlarga solishtirmayotganimizdek..

муаллиф: Abdilbahhob қаердан: USA
09.01.2010 03:59
Умида Аҳмедова "ўта хавфли жиноятчи"га чиқарилди , Бу аёлни мен кордим килган ишларини хам кордим нимаси жиноятчи бу айибловни койган рахбарларни эс-хуши жойида ми , Нима УЗБЕКИСТОН да ок ни ок корани кора дийдигон инсонлар колмаган ми . Рахбар кариб мияси айниган болса , колганлар хам айниган ми ?

муаллиф: jonisher қаердан: Musofir
05.01.2010 23:27
Suratlarni ko'rdim oddiy xol,O'zbekistonni xar bir joyida uchraydigan insonlar buni jinoyatga chiqarish xaqiqatdan xam juda xam kulguli kimdur yahshi yashaydi,kimdur o'rtameyona yana kimdur g'aribona .Menimcha bu shunchaki oddiy xaqiqat buni ko'rishni istamagnlar esa Umida Ahmedovani jinoyatchiga chiqarib qo'yishdi."Bokiralik yuki " bu filmni ko'rganim yo'q lekin o'ylaymanki bu film bokira o'zbek qizlarimiz shaniga dog' tushurmaydi.Toshkentlik Nazokatni fikriga qo'shilmiman lekin hamma erkin fikrga ega

муаллиф: yusuf
05.01.2010 00:15
Jumaboy сиз домланинг кўчасидан бошқа кўчага кириб кетиб қолибсиз!!!

муаллиф: Nazokat қаердан: Toshkent
04.01.2010 23:57
Хмм. Бокиралик...
Нима ўзи бу юк бўмасдан биз бечораларга. Аввало уни асраб келинади оқ от минган шахзодага(балки бир торгач ë тракторчи ë бир дурак)
Нима ўзи бу. Анатомия тилида бу қиз жинсий аъзосининг дефлорациягача бўлган холати.
Эски радиокарнайларда мембрана деган нарса бўларди¸ баъзан боллар бармоғи билан тешиб қўйарди.
Қизлик пардаси ҳам ана шу мембранани ўзгинаси.
Дунë маданият тарихи бу қизлик пардаси тарихидир.
Масалан католик қадриятларга асосланган ғарб тўйларида келин киядиган вуал бу бокиралик символи.
Африкадаги Бумба Рита қабиласида бокираликка ҳудо сингари сиғинилган қизлик пардаси йиртилганлар эса тирилай териси шилиниб шоқолларга ем қилинган
Қадимги Римда бокиралик тангрилар сифати ўлароқ улуғланган. Парфенон қизлик пардасига қўйилган ҳайкал.

Библия тўйгача бўлган жинсий алоқани таъқиқлайди.
Қуръоннинг Ал Исра сурасида никоҳгача бўлган алоқага таъқиқ қўйилади. Шариатда зино қотилликдан кўра оғирроқ жиноят сифатида кўрилади.
Бокираликка энг катта аҳамият берадиган дин бу Иудаизмдир. Эркак аëлга эмас балик фақат бокира қизга уйлансин деган гап Таврот ичидан қизил ип бўлиб ўтади.
Масалан бундай дискриминация исломда йўқ.
Хозир дунëда гименопластика энг ривожланган мамлакат Исроил хисобланади.
Билмасдан бокираликка дарз кетказиб қўйган яҳудий қизлари гименопластика клиникаларининг кутилган мижози.
Буларни билдик аммо бокиралик бир зийнат бўлса бу зийнат хозирги эркакларга ҳайф
Ëз бўйи айшш ишрат қилиб эрга тегиш пайтида таъмирланиб эркакларни кўзини шамғалат қилиш керак.
Уларга бу ҳам кўп.
Шарҳлар саҳифаси