Ҳозирча йўқ









Андижон: 5 йил ўтиб...
Ўш ва Жалолобод қирғини
Озодликка тасвир йўлланг!

Озодликка боғланиш

Ўзбекистондаги янгилик ва жараëнлар ҳақдаги хабарларингизни
 +420 602 61 27 13 ëки ++420 773 26 72 30 рақамига қўнғироқ қилиш ëхуд SMS йўллаш орқали Озодликка йўллашингиз мумкин.
Озодлик ходимлари билан эса¸
uzbekweb@
rferl.org
электрон манзилига мактуб ëзиш орқали боғланишингиз мумкин.
Озодликнинг Skypeдаги манзили эса: ozodlikradiosi

Озодликда иш бор!
Озодлик орқали ўз сурат ва видеолавҳаларингизни бошқалар билан ўртоқлашишни истайсизми? Тасвирларингизни uzbekweb@rferl.org электрон манзилига йўлланг! Озодлик билан ҳамкорликка марҳамат!

Ўзбек сўмининг расмий қурби

UZS / 
USD
1621
UZS / 
EUR
2132,6
UZS / 
RUB
54,354
UZS / 
GBP
2575,1
UZS / 
UZS
1

Rates may not be current.

Ўзбекистон

Бир саволга 5 жавоб - Бокиралик ўзбек қизи учун юкми?

05.02.2010
Зебунисо

Айни шу сўз¸ шу тушунча ўзбеклар зеҳниятига ўрнашган¸ уларнинг нафақат ўз шахсий ҳаëти¸ балки жамиятдошларига муносабатини ҳам белгиловчи мезон бўлиб қолаëтган эсада¸ бу ҳақда жамоатчилик олдига чиқиб очиқ гапириш¸ у билан боғлиқ муаммоларни тилга олиш табу бўлиб қолаëтир..

Бу табу муаллифи эса¸ оддий ўзбекистонликлар эмас¸ балки ҳукумат ва унинг етагидаги оммавий ахборот воситалари бўлиб қолмоқда. Бу табу мавзуга қўл урган ижодкорга эса¸ давлат жазо машинаси бугун ўз ўлжаси сифатида шавқатсизларча ташланаëтганини кўриб турибмиз.

Айни кунларда "Бокиралик юки" деб номланган ҳужжатли филмни суратга олиб¸ жамиятдаги бу муаммони жамоатчилик эътиборига тақдим қилган таниқли ижодкор Умида Аҳмедова расмий Тошкент томонидан ўзбек халқи анъаналарини ҳақорат қилганликда айбланмоқда ва ҳафта давомида Аҳмедова иши юзасидан тергов тугаб¸ у судга оширилди.

Ҳали суд бу борада қарор бермай туриб эса¸ Ўзбекистон телевидениеси Умида Аҳмедова суратга олган "Бокиралик юки" ҳужжатли филмини жазавага тушиб қораловчи¸ муаллифни ўзбек урф-одатлари душманига чиқарувчи "меҳмон"ларга минбар берди.

Аслида¸ бокиралик билан боғлиқ муаммолар оддий ўзбеклар орасида аввал ҳам¸ бугун ҳам муҳокама қилинаëтган абадий мавзулардан бири эмасми? Бугун ўзича алоҳида қадриятга айланган бокираликни идеаллаштириш жамиятда янги-янги муаммоларга эшик очмаëтирми?

Бу саволларимиз¸ Сиз азиз муштарийни бугунги мавзуга олиб кириш учун ўртага ташланди. Бугун гаплашмоқчи бўлганимиз савол эса¸ будир:

Бокиралик ўзбек қизлари учун қандай юк¸ қандай маъсулият бу? Бокиралик янги муаммоларни келтириб чиқараëтган экан¸ жамият уларни очиқ муҳокама қилиши керакми¸ ëки уларни кўриб-кўрмаганга¸ эшитиб-эшитмаëтганда солиб юравериши керакми?

Бу савол билан дастлаб¸ кейинги саволимизга "Ҳа!" деб жавоб беришни ҳам инсон¸ ҳам ижодкор сифатидаги бурчи деб билганидан¸ бугун боши балоларга мубтало бўлаëтган Умида Аҳмедовага мурожаат қилдик.


Умида Аҳмедова¸ "Бокиралик юки" ҳужжатли филми муаллифи¸ таниқли фотограф ва кинотасвирчи:

Умида Аҳмедова
Биринчидан фильмнинг қаҳрамони ўзбек эмас¸ қрим татар. Бу фақатгина ўзбекларда эмас¸ балки аксар мусулмон мамлакатлари¸ хусусан Озарбайжонда¸ Кавказда¸ Қрим татарларида¸ қирғиз¸ қозоқларнинг жанубий вилоятларида бор. Нима дегани юк? Фильмни кўрган одам яхшилаб ўйлаб кўрсин. Емаган сомсасига пул тўлади¸ деган гап бор. Айтилмоқчики¸ Қашқадарëнинг¸ Сурхондарëнинг қайсидир қишлоқларида¸ ўша кинода бир аëл “Йўқ¸ бизларда бунақа нарса йўқ¸ масалан айтаман қилаверинглар¸ ўзингла билиб оласизлар деб” дейди. Қайсидир тоғнинг қайсидир қишлоғидаги одамлар шаҳардагиларга қараганда анча гуманний экан. Ишонч деган нарса бўлиши керак. Қўлини биров ушламаган қизлар нима сабабдан¸ ўзининг бокира эмаслигини билмайдику. Болалигида бир проблема бўлиб шунақа бўлганми. Бу физиологияку. Биласизми¸ бизнинг одамлар онгида бокиралик деган культ бор.

Мен буни яхши ҳам ëмон ҳам демайман¸ буни қилинглар¸ қилманглар дейишга ҳаққимиз йўқ. Балки бу яхшидир. Кўпчилик нотўғри тушунадида. Кўпчилик мени “Қизлар бокира бўлиши керак эмас” деган маънода айтаëтгандай тушунди. Аслида унақа эмас. Культ бўлса бўлаверсин. Яна 1000 йил култ бўлсин. Лекин “бир-бирингларга эҳтиëт бўлинглар” деган маъно бор.

Бу ерда фақат қизларга эмас¸ йигитларга ҳам қийин бўлиши мумкин. “Бу жуда интимний нарса¸ нозик нарса” деган маъно бор. Мен ўйлайманки¸ жамиятда қанақадир муаммо бўлса¸ бу муҳокама қилиниши керак. Масалан¸ бизда аëллар қўмитаси бор¸ шулар¸ умуман жамият бокира¸ покиза қизларни¸ мабодо қандайдир физиологик муаммо боис¸ бокира эмас¸ бўлиб чиқса¸ ҳимоя қилиши керакку! Мен бундан кўп йиллар олдин бир жойда ишлаганимда¸ жуда яхши ëш қиз бор эди. Шунақа яхши¸ шунақа одоб¸ ҳаëли эди. Аммо ҳар доим ғамгин бўлиб юрарди. Менга пичирлаб “Шунақа¸ ҳайдаб юборишган. Ҳаëти барбод бўлган” деб айтишган эди. Ҳар доим “Бу бечора қиз нима гуноҳ қилган экан” деб ўйлар эдим. Емаган сомсасига пул тўлаб қўйгани кўриниб турибдида. Биз нима сабабдан шунақа бўлганини билмаймизку. “Қиз чиқмади” деб ҳайдаб юборишган экан. Ҳаëтда шунақа воқеаларни кўрганман. Ўзбекистонда яшагандан кейин кўраманда. Ўзи ҳалиги қиз ҳаëтида бировга қарамаган қиз.

Мен қизиқиб Қашқадарë¸ Сурхондарëнинг қайсидир қишлоқларига борган эдим. Қизларга ишонишар экан. Ишониш керакку ахир. “Мана қолаверинглар” деб янга-панга қилмасдан чиқиб кетишар экан. Ўзлари ҳал қилиб олишадида энди уни. Гуманизм деган нарса бўлиши керакку. Йигит билан қизнинг тўйи бўлдими¸ бўлар ўша нарса вақти-соати келиб. Ўз ҳолига қўйинглар. Ҳамма уларнинг нима бўлган-бўлмаганлигини билиши шартми? Бир-бирига ўрганиб¸ бир-бирига кўнгил қўйиб ҳаëтга энди қадам қўяëтган ëш йигит-қизларку булар. Бу ерда яхшими¸ ëмонми деган гап йўқку. Балки яхшидир. Плюс томонлари жуда ҳам кўп. Филмда йигитлар ҳам қизлар ҳам руҳан ва жисмонан пок бўлиши керак деган гаплар бор. “Ҳўв¸ тез-тез бўл. Биз билишимиз керак” дейишнинг нима кераги бор? Бу инсонни ҳақорат қилишку! Мен бокиралик мавзуига¸ унга баҳо бериш мақсадида эмас¸ балки соф гуманизм¸ инсонийлик нуқтаи-назаридан ëндошдим. Бугун Ўзбекистон расмий идоралари¸ хусусан телевидение буни нега тескари талқин қилиб¸ жамоатчиликни менга қарши қайрамоқчи¸ мутлақ тушуна олмаяпман буни.



Гуласал Камолова¸ ўзбек қизлари муаммоларига бағишланган блог муаллифи¸ мустақил журналист:

Гуласал Камолова
Бугун Ўзбекистонда бокиралик ҳам қандайдир ўйинчоққа ўхшаб қолган. Номига¸ хўжакўрсинга бўлиб қолган кўпчилик учун. Мен “Ўзбек қизлари бокираликка умуман эътибор бермайди. Бу қизлар учун муҳим эмас” демоқчи эмасман. Ўзбек қизларини икки-уч гуруҳга бўладиган бўлсак¸ бир гуруҳ қизлар борки¸ улар ҳақиқий ўзбекона тарбия кўриб¸ бокираликка жуда ҳам эътибор беришади. 30 ëшга кирса ҳам¸ қари қиз бўлиб қолса ҳам бокиралигини сақлаб қоладики¸ бу ўша қиз учун муҳим. Яна бир гуруҳ қизлар борки¸ улар бокираликка эътибор бермайди. Яъни бу улар учун асосий мақсад эмас. Улар эркин юришади¸ ëқтирган инсони бўлса¸ бокираликка ҳам эътибор бермасдан¸ тўйдан¸ никоҳдан олдин¸ дейлик жинсий алоқага киришади. Никоҳ ҳам унчалик долзарб масала эмас. Эътибор беришмайди. Агар совчи келадиган бўлса¸ тўй бошланадиган бўлса¸ тўйдан икки-уч кун олдин гинекологга бориб бокиралигини 100-150 долларга тиклаш йўли билан турмушга чиқиб бахтли оила кечираëтган қизларнинг жуда кўпини биламан. Бунинг асосида ëлғон оила қуриш бўлади¸ бир-бировини алдаш бўлади.

Шу билан бирга ҳозирги ўзбек жамиятида йигитларнин ҳам фикри ўзгараяпти. Йигитлар бокиралигини олган қизлар анча вақт юриб¸ айнан 15-16 яшар бокиралиги бор қизларга уйланишга ҳаракат қилаяпти. Бокираликка ўзбек йигитларининг қарашини оладиган бўлсак¸ улар бокира қизлар кўп қолмаганини билишади. Қизларнинг операция билан бокираликни тиклаб ëлғон билан турмушга чиқаëтганини ҳам билишади. Айнан шунинг учун ҳозир 15-16 яшар қизларга талаб кучайган. Ўзбек йигити қизлар бокиралигини олиб эркин ҳаëт кечириши мумкин¸ у 15-16 яшар ҳеч ким билан юрмаган қизга уйланиб¸ яна ўз ҳаëтини давом эттиради. Асосийси бу ота-онаси учун қилинади. Ўзининг эгоистик нуқтаи-назари учун қилади. Эркакларда бокираликка эътибор кучли¸ аëлларда унчалик кучли эмас. 20 ëшга кирган қизнинг турмушга чиқиши қийин¸ чунки ўзбек жамиятида уни қари қиз ҳисоблашади. Шундан кейин “Тупурдим бокираликка. Турмушга чиқадиган вақт бўлиб қолса¸ операция қилдираман ва турмушга чиқавераман” деган қизлар жуда ҳам кўп.

Жамият буни очиқ гапириши керак. Жамият буни жуда яхши билади¸ лекин гапирмагани учун биров бир нарса деса “Бизда унақа эмас” деган фикр пайдо бўлади. Умида опанинг айнан шу мавзуни очгани тўғри бўлган. Шу нарсани битта одам кўрсатиб бериши керак эди. Ҳозир Ўзбекистон каналларини кўрсангиз аëллар чиқиб “Бокиралик бизга керак. Бошқа-бошқа” дейди. Лекин уларнинг гапини ким эшитади. Уларнинг гапини қизларнинг ота-онаси эшитади. Аммо улар қизларига ҳозир таъсир кўрсата олмайди. Чунки жамиятда қизлар ҳозир жуда ҳам эркин бўлиб кетган. Ота-онанинг тарбияси қанчалик бўлмасин¸ бокиралиги борми ëки йўқми таъсир қила олмайди. Қиз болалар ота-онасига билдирмасдан бокиралигини йўқотиб¸ тўйдан олдин ўртоқлари билан операция қилдириб бокиралигини тиклаб турмушга чиқиб кетаяпти.


Мўътабар Аҳмедова¸
ўтмишда геолог олима¸ бугун мусулмон ва муслималар ҳақларини ҳимоя қилаëтган ҳуқуқ фаоли:

Диний томондан қарайдиган бўлсак¸ нафақат Исломда бошқа динларда ҳам бу яширин ҳолатда. Бу аëлларнинг физиологик ҳолатига боғлиқ нарса бўлади. Бокиралик қизлар маънавиятини белгиловчи асосий омиллардан биттаси ҳисобланади. Ҳозир бизнинг жамиятда ким қанақа тушунади буни? Эмансипация бўладиган бўлса¸ демак¸ жамият эркинликка бериладиган бўлса¸ жамият бузилади. Жамият бутунлай номутаносибликка юз тутади. Аëлларнинг бокиралиги оила қуришнинг асосий омилларидан¸ оила эртаси учун энг катта рол ўйнайдиган нарса. Бу жамиятдаги мутаносибликни сақлаб қолувчи омил. Бокиралик нима учун ўзбек қизларига юк бўлади? Бу ҳеч қанақасига юк эмас. Бу табиий ҳолат. Бокиралигини йўқотди¸ деган нарса ўзбек қизларида кейинги 20 йил ичида ниҳоятда ривожланиб кетди. Бокираликни йўқотди дегани бу фоҳиша деган сўз.

Ҳозир бу қизларнинг ўзида ҳам ҳеч орияти йўқку. Илгариги қизларда орият шунақа кучли бўлганки¸ янга тушунтира бошлаганда қабул қилиши қийинроқ бўлган. Ҳозирги ëшлар бемалол. Чунки телевидение¸ мана ҳозир қўл телефонлари чиққан. Буларда ифлос¸ фаҳш нарсалар бемалол кўрсатилади. Телевидение¸ техника ҳозир мана шунақа фаҳш ишларни тарбиялаяпти. Ўша пайтда йигитларда ҳам орият кучли бўлган. Биласизми¸ буни муҳокама қилиш керак бўлиб қолди. Бу оғир¸ ниҳоятда долзарб масалага айланиб қолди. Бунинг учун биринчи навбатда телевидениени йўқотиш керакка ўхшаб қолди. Буни йўқотишнинг иложи йўқ¸ лекин ҳозир шунақа ифлос¸ кечирасиз бу сўзни ишлатмасдан иложим йўқ¸ нарсаларга блок қўйиб ташлаш керак бўлаяпти. Бу жамиятни бутунлай маънавий издан чиқариб бўлди. Мен ташқи дунëни гапираëтганим йўқ. Мен ўз кўзим кўриб турганимни гапираяпман. Ҳозирги пайтда нисбатан сақланиб қолган Тошкентнинг Эски шаҳри. Хадрадан нариëққа ўтдингизми¸ ҳеч нарса топа олмайсиз. Ҳаммаси очиқ. Кўчада бемалол. Қучоқлашиб¸ ўпишиб¸ кечирасиз айтишга мажбурман¸ скамейкада ўтирганини кўрасиз. Мана ҳозир бизларда булут. Булутнинг орасида сал панароқ жой бўлса бўлди. Жамият йўқ ҳозир. Чунки жамиятни бошқарувчи куч керак. Ҳамма ëқда хаос. Ҳеч ким ҳеч нарсани бошқараëтгани йўқ. Биз ҳозирги ҳукуматни қаттиққўл деймиз. Қаттиққўллик фақатгина Исломга қарши. Бу қаттиққўллик эмас¸ аслида зулм. Зулм остида безорилик¸ фоҳишалик¸ ҳамма нарса ривожланиб кетаяпти. Шунинг учун бу масала жуда долзарб масалада турибди. Маънавият масаласида жуда қаттиқ курашиш керак бўлаяпти. Мен яқинда собиқ давлат ходимларидан бири билан шу ҳақда гаплашиб ўтирганимизда¸ “Энди нима қилиш керак? Ҳаддан ташқари бузилиб бўлди жамият” деганимда¸ “Опа¸ моддий йўқотишларнинг ўрни тўлади. Чунки бизларнинг ўзбек халқи жуда меҳнаткаш. Лекин маънавиятни энди 100 йилда ҳам тиклай олмаймиз” деди.


Муҳаммадсолиҳ Обутов¸ Тўрткўлдаги "Аламли ота" масжидининг собиқ имоми¸ ҳозирда хорижда яшаëтган диндор:

Муҳаммадсолиҳ Обутов
Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм. Иффатни сақлаш аëл киши учун¸ бўлиб ҳам турмуш қурмаган қизлар учун ортиқча юк бўлмаслиги керак. Пайғамбар алайҳиссалом “Ал ҳаяу минал ийман” деганлар. Ўзининг енгилтаклиги туфайли бокираликдан ажралиб қолиши тўғри эмас. Аммо бу нарса Исломда асосий мазмун касб қилмайди. Покиза аëл бўлса¸ турмуш қурган бўладими¸ бошқа бўладими¸ мана эсланг¸ пайғамбар алайҳиссалом Хадича онамизга уйланганларида Хадича онамиз 40 ëшда эдилар. Хадича онамизнинг аввалги эридан бўлган иккита боласи ҳам бор эди. Демоқчиманки¸ бокира қизни олишлиги ва у нарса шарт қилиб қўйилишлиги бирламчи масала ҳисобланмайди. Буни Ислом шариати талаб қилмайди. Уйланмаган йигит турмуш кўрган аëлга уйланиши ëки аксинча бўлиши мумкин. Инсон ўша нарса туфайли камситилган ҳисобланмайди. Ўзи Исломда бу нарса аниқ талаб қилинмайди. Уйланмаган йигит бирорта турмуш кўрган аëлга уйланса¸ у йигит ўзбеклар маҳалласи наздида камситилган ҳисобланади. Бу гапирилмаса ҳам умуман бор нарса. Аслиди бу Исломда бор нарса эмас¸ Ислом бундай нарсалардан баланд туради. Бу нарса Исломда бахтли¸ бахтсиз¸ яхши¸ ëмон деган ўлчовларга мезон бўла олмайди.

Биласизми жамиятнинг ҳозирги ҳолати умуман ислоҳга муҳтож. Исломий тарбиянинг йўқлиги¸ ҳаëтнинг қийинчилик муаммоларининг кўплиги мана шунақа бузуқликларга сабаб бўлаëтганлиги бор нарса. Қизларнинг бошқаси билан яшаб юриб¸ яна қандайдир йўллар билан қиз бола бўлиб эрга тегиб кетиши жамиятимизнинг фожиаси. Бу ўзига яраша йигитларимизнинг ҳам фожиаси. Бузуқ аëлни бузуқлик қилар экан ҳеч насра билан оқлаб бўлмайди. Ўзи олдин қизлардан покликни талаб қилаëтган йигитларнинг аҳволини бир ўрганайлик. Улар қандай? Улар шу пайтгача бирорта қизни кўрмаган¸ бирорта қизнинг қўлини ушламаган йигитмиканки¸ хотинидан бокираликни талаб қилса? Ҳақиқатан бу жуда катта муаммо. Муаммонинг илдизини топиш¸ уни баратарф қилишнинг ўзи қийин масала. Йигитлар ҳам шу аҳволда. Улар ҳам кўп қизлар билан юрган¸ кўп қизлар билан ëтиб турган. Кейин эса хотинидан бокира бўлишни талаб қилади. Ўзи бунга бу ҳолда маънавий ҳаққи ҳам бўлмайди¸ чунки ахлоқий мезонлар бузилган. Ана шу ҳолатда бир-бирига мос ҳолат. Бу нарсани гапириш¸ муҳокама қилиш яхшию¸ ана шу муаммога жавоб топиш¸ ислоҳ қилиш керакда. Афсус¸ бир муаммони кўтариб чиқиш у ечилиб қолди дегани эмасда.

Зуҳра Исмоилова¸ тошкентлик врач-гинеколог:

Тошкентлик мутахассис ўз сурати эълон қилинишини истамади.
Мен бу масалани бугунги жамият учун жуда муҳим¸ деб биламан. Зотан муаммо илдизлари бизнинг ўтмиш анъаналаримиз ва зеҳниятимизга бориб тақалади. Аммо жамият учун¸ менинг назаримда¸ айнан тана аъзосининг бир қисми ўзича бир қадриятга айланиши нотўғри¸ деб биламан.

Инсоният¸ одамлар¸ жамият доимий ривожланиш¸ доимий эволюция босқичида. Ўзбеклар ҳам бу жараëндан четда эмас. Биламан¸ ўзбекларнинг аксарияти учун одамлар¸ қўни-қўшни¸ нима дейди¸ деган савол жавоби ўта муҳим. Аммо ўзбек жамияти қанчалик консерватор бўлмасин¸ мен ўз тажрибамдан келиб чиқиб¸ сизга бокираликка муносабатнинг ҳам аста-секин ўзгариб бораëтганини айтишим мумкин. Бугунга келиб¸ кўпчилик¸ айниқса ëш қизлар учун бокиралик ҳамма нарсани¸ уларнинг бутун тақдирини белгиловчи "сеҳрли аъзо" бўлмай қолди. Ҳар қалай¸ мен ўз кузатишларимдан шундай хулосага келаяпман.

Менимча¸ бугун Ўзбекистонда эркак ва аëл ўртасидаги муносабатлар моҳиятига бир жиддий қараб қўйиш керак. Эркакларга исталган сондаги аëл билан жинсий алоқада бўлиш ва бунинг ортидан ўз хотини¸ ëки кўп ҳолларда бўлажак хотинига ҳам руҳий¸ ҳам жисмоний¸ мен турли касалликларни назарда тутаяпман¸ зиëн еткизиш мумкин ва жамият бунга жуда оддий ҳол деб қарайди. Аммо қиз бола бокиралигидан ажраб қолса¸ унинг бутун авлод-аждоди иснодга қолади. Мен бу билан бокира бўлиб турмуш қуришга қаршиман¸ демоқчи эмасман. Бунинг¸ ҳеч шубҳасиз¸ жуда кўп яхши томонлари бор. Аммо эркак ва аëл¸ бўлажак эр ва хотин оиланинг покизалиги¸ унинг шаъни ва эътибори масаласида маъсулиятни бирдек зимамсига олиши керак. Бокиралик эса¸ бу муносабатлардаги белгиловчи жиҳат бўлиши керак эмас¸ деб ўйлайман.

Мен ҳам онаман¸ мен ҳам ўғил ўстираяпман. Эрта-бир кун ўғлим ўзига қайлиқ танлар экан¸ унинг бокира ëки бокира эмаслиги мен учун мутлақ рол ўйнамайди¸ деб ҳозирданоқ айта оламан. Келиним бокира чиқадими¸ йўқми¸ деб тонггача ëшлар кирган хона эшигига пойлоқчи янгалар қўймайман¸ деб айта оламан. Зотан¸ оила¸ эр-хотин муносабатлари учун бокираликдан муҳимроқ нарсалар жуда кўп.



Азиз муштарий!

Бу масалада Сиз қандай фикрдасиз:

Бокиралик ўзбек қизлари учун қандай юк¸ қандай маъсулият бу? Бокиралик янги муаммоларни келтириб чиқараëтган экан¸ жамият уларни очиқ муҳокама қилиши керакми¸ ëки уларни кўриб-кўрмаганга¸ эшитиб-эшитмаëтганда солиб юравериши керакми?

Мулоҳазаларингизни кутиб қоламиз!
Бу форум ёпилган
Шарҳларни саралаш
 Олдингиси   Кейингиси 
Шарҳлар саҳифаси
муаллиф: Жамолдин қаердан: Андижон
10.02.2010 17:43
Албатта, бокиралик ўзбек кизи учун юкдир. Бу ерда мен бокиралик деганда ўзбек кизининг эрга теккунга кадар кизлик пардасини - иффатини саклаши лозимлиги хакидаги акидани назарда тутмокдаман. Киз бола ўз эхтиросини кондиришга хаклидир, севган эркаги билан бўлишга тўла хаклидир. Киз эркак билан никох ўкитиб бўладими, никох ўкитмасдан бўладими - бу бошка масала, бу энди ахлокий масала, алохида мухокама талаб этувчи масала. Менинг бир таниш кизим бор - шоира, ўзбек тилида шеърлар ёзади, кандайдир мукофотлар хам олган, миллати киргиз, ўзбеклашиб кетган киргиз. Мен у билан бир неча марта ўта якин бўлганман, лекин жинсий алока килмаганман, чунки у "бузилиб" колишга рози бўлмаган. Лекин шу кунларда у бунга рози, факат никох ўкитилишини талаб этаётир, ота-онасидан яширин равишда. Мен бунга рози бўлдим. Насиб этса бирга бўлажакмиз...

муаллиф: Мардикор қаердан: Мардикорис..ээ..Узбекис..
10.02.2010 02:18

________________________________________
муаллиф: Muslim қаердан: Earth
08.02.2010 20:38
Assalamu alaykum,
Birodarlar, yaxshimisizlar? Bitta gapni taklif sifatida kiritgan edik: yani bu yerda Bokiralik Yuki degan kino hahida fikrlar bulsa qoldiraylik, deb. Bu mavzu qolib ketib, Islom ni tahlil qilib ketishga utildi.
Biz bu mavzuda kelgan muammoning yechimini qanday qilib topsa buladi deb uz fikrlarimizni qoldirgandik. Kupchilikning fikri buyicha eng tugri yechim va yul Bu aqida, iymon, yani Islom dinidir. Agar biz Islom ga haqiqiy amal qiladigan bulsak, bunga uxshagan muammolar uz yechimi osongina topadi, hatto odamlar bu haqda uylamay quyadi.
Yani haliham bizning uylashimiz buyicha eng tugri yechim - ISLOM DINIDIR. Boshqa qilingan har qanday urinishlar ish bermaydi. Insonlar Hudodan qurqsagina gunoh ish qilishdan qaytadi, hech qachon odamlardan qurqib bu kabi maraz ishlarni qilishdan qaytmaydi.Бир йили кайсидир танишим -«жудаям яхши аел бор , юр таништираман», деб айтди. Мен куниб бордим. Икки аел туришган экан. Бири румолга уринган, ергача тушган кандайдир рудапо куйнакда эди.Истараси хам совук. Иккинчиси эса румолга уранмаган хамда арзон матолардан тикилгани куриниб турган , унчалар узун хам булмаган , лекин калта хам булмаган жуда узига ярашган хушбичим куйнакда эди. Халиги танишим (илгари мен уни уртогим деб юрардим, лекин шу кундан бошлаб мен уни «таниш» даражасига тушурдим) мени аллакачон суккабошлигимни биларди , шунинг учун хам у мени «бахтимни очишга харакат киляпти» деб уйлардим. Мен эса уни кучадаги килмишларидан бехабар эканман. Каердан билай уни кандайлигини, ахир у айтмас эдику. Хуллас узунэмас куйнакдаги аел б-н колдим. У шунчалар кузни узишни иложи йук даражада чиройли , сипо, кадди-комати келишган, хеч каерида бирон-бир нуксонсиз ,узига караган , худди етти гулидан бири хам очилмаган жаннат париси эди. Овози равон , огир-вазмин, муомаласи хар кандай кимсани узига ром киладиган даражада. Курниб турарди унинг яхши тарбия олганлиги.Лекин…балким щайтон вас-васага солганмикан…..Бирор соатларча гаплашиб утирдик.Бироз муддатдан сунг бойиги танишим келди ва «кетдик» деди. Мен « каерга?» десам, унинг «квартирасига» эмиш . Мен нима «гаплигини» тушундим ва Гайратни «нарирок бориб тур пича вактга» деб жунатдим. «Наргиза,- деб сурокка тутдим ва давом ва эттирдим,-
менга тегинг. Наргиза: мен ундай килолмайман. Мен: нимага ?. Наргиза: мени эрим бор, болаларим..» .
Муслим ака , шунда мени кандай куркиб кетганимни хаелга хам келтира ололмаймиз. Узим учун эмас. Шу аел учун. Ен-атрофга олазарак б-б колдим. Худди Наргизанинг эри томонидан кимдир бизни куриб коладию , ва шу аелни шаънига яхши булмайди. Шунда мен: ажрашинг. Наргиза: эримни яхши кураман. Мен : агар яхши курсангиз, нега «бундай» килмокчисиз? Наргиза ерга караб букулиб колгандай булдию «таъбиб буюрган эди».деб айтди. Мен:куйсангизчи, хеч кандай таъбиб-маъьбиб йук, соппа-согломсиз. Лекин кимдир сизни шу йулга бошламокчи. Ахир эртами-кечми, барибир хама нарса хаммага аен булади. Сиз «жал…» деган ном олиб шарманда буласиз. Яхши курган эрингиз сиз б-н ажращиб кетишга мажбур булади, болаларингиз тирик етим булади. Менга эса «хиенат» нималиги маълум. Бошимдан кечирганман , «эркаклар йигламайди» дейишади, эххеее….Наргиза, узим кечирган кулфатларни кандай килиб бировларга раво кураман ?, «узингга раво курмаган нарсани бировга раво курма» «олдин узингга тик, огримаса бировга» дейишади , Сизнинг хаетингиз барбод булишида мени «ролим» булишини хохламайман. Агар гапимни кулокка олмасдан яна шу йулга кириб эрингиз б-н ажрашиб кетсангиз, узингиз биласиз…..Наргиза йиглаб юборди….. Билсам халиги рудапо киймдаги Наргизанинг овсини экан, Гайратни уйнаши. Ана шу разилу-малъун Наргизани шу ифлос йулга бошлаетган –«мен булганман сендек, сен буласан мендек» катлида . Билмадим, Наргизада мен «биринчими», е «биринчимасми». Лекин ният килдим «Наргиза мендан «бошламокчи» булган булса, балки тушунар хатосини кандай мудхиш окибатларга олиб келишини» деб. Шундай килиб мен Наргизага халиги овсинига нисбатан узини кандай тутишни инструкцияладимда (чунки Наргизага овсини хаетниниг кандайдир икр-чикрларида тухмат хам килиши мумкин эди, хаттоки аник хам), хайр-хуш килиб кетиб колдим…. Бирор йилдан сунг кандайдир юмуш билан танишрок еши ката кишининг уйиги бориб колдим. Наргиза шу хонадонда келин экан. Кандайдир беш-олти дакика елгиз б-б колганимизда Наргиза-« Сизни ОЛЛОХ юборган экан» деб пичирлаб айтиб утиб кетди. Лекин мен шу хонадонга бошка кадам босмасликка ахд килдим.

Endi Mardikor birodar, men sizni iymonsiz demadim, agar shunday tushungan bulsangiz uzr... Bizni fikrlar notug'ri bulsa, mayli tugrilang, hursand bular edik. Shu urinda, utgan safar, qoldirgan gaplarimni ikki ga bulishga majbur bulgan edim, bilmadim negadir biri Uzimni ismim bilan, biri esa ANONIM bulib chiqibdi... Siz esa Anonimni qullab, Muslimni tanqid qilib, yani bizni, bitta odamni baxtsizlikda ayblabsiz.... Ha, biz dunyoviy ilm olmabmizda. Ajab... Faqat diniy kitoblar uqir emishmish, Vo Ajab...Тугри –во ажаб. Икки хил тонда езилган , лекин икки юзерга тушиб колган бир пост. Барибир колоклигимизга келтирган асосларингиз хеч кандай критикага чидай олмайди.
Man sizni gaplaringizni bitta bitta keltirib javob bermoqchi emasman, chunki siz keltitgan gaplarning hammasi asossizdir, va chuqur uylamashlik natijasidandir. Русчасига «сам дурак» катлида жавоб беришдан осони йук.
Mana bir misolni olaylik, 2001 yil 11 sentyabr voqeasini keltiribsiz, sizga uxshagan uzini aqllilar buni musulmonlar qilgan deb yuraveringlar.Ака, Juda dunyovoiy ilmlar sohibi ekansiz, dunyoviy habarlardan doimo habardor ekansiz, ajabki usha 11 sentyabr voqeasini nomulmon kishilar tomonidan AQSH ni uzi uyushtirgan ekanligini isbot qilingani haqida eshitmagan va uqimagan bulsangiz. E'tibor bersinlar, musulmon bulmagan odamlar buni hujjatli ravishda isbot qilib kursatib berishdi… Ишонса буладиган даражада версия. Бу шунчалар даражада фожиаки, шунчалар даражада килиган операцияки , хазилакам сондаги одамлар шугулланганми ? Канча куп одам иштирок этса, шунчалар хар кандай операцияни сир саклаш кийин. Бушни шу операцияга розилик берганига ишониш кийин. . Албатта куп маротаба укидим ва курдим, лекин ана шу версиядаги шу фожиага нисбатан келтирилган барча нуктаиназарларни шахсан «гарблиликлар»нинг узи келтирмаганми? «Гарб» масс-медиаси пулига сурътга олинган, гарбда нашр килинган ва курсатилган. Бу холл «гарб»нинг хар хил ва турли-туман эканлигини курсатмайдими ? . Бу фожиани , майли , кайсидир гарблилар амалга оширган деб уйласак хам , лекин бунда бутун «гарб» ни айблаш-бу канчалар тугри ? Ахир Сиз гарблилик булмиш французлар-англичанлар-немислар-испанлар-финлар-канадаликлар-католиклар-протестантлар-америкаликлар--баптистлар-православлару ва хоказоларни бир килиб жамлаб «гарб» деб айтиб , ва ана шу гарблиликларни фикри-хаели факат мусулмонларга емонлик килиш тугрисида фикрлар келтирмадингизми ? Ахир Сиз ИНСОНИЯТ орасига узингиз айтган ФИТНАЮ РАЗОЛАТ учокларини екмаяпсизми?. Ана Швейцарияда мачит минораларининг баланд курилишига карши кабул килиган конунга нисбатан Ватикан уламолари норозилик билдиришган. Ватикан- гарбми ? Мана шу Швейцарияда шу конунни киритишда актив иштирок этган кайсидир сиесатчи узининг шу ишидан уялаетганлигини билдирган. Чунки у ИСЛОМДА илгари тополмай юрган жавобларига жавоб топганини маьлум килган. Ушбу инсон гарбданми ?
Siz yuravering, yuq bilasiz, lekin siz bundan yuz ugirasiz, maqsadingiz Islomni boshqalarga ham yomon kursatish.
Библиотека йиглаяпти ахир Сизнинг дардингизда.Сизни качон келади деб. Албатта Сиз мендан купрок ИСЛОМий вазифаларни бажарасиз. Лекин кайтараман, Сиз дуневий билимлардан бехабарсиз, дунеда нима вокеалар булаетгани Сизни кизиктирмайди , умрингизда бирорта адабий китоб укимагансиз . Хуллас калом Сиз-Хурофот учогисиз. Кеч эмас хали хам. Чунончи, Донишманд Конфуцийдан сурашган экан « кариган чогингизда нимани билдингиз», деб. Конфуций эса «хеч нимани билмаслигимни билдим», деб жавоб берган. Муслим ака, бошланг ана Конфуцийдан. Гетени бир укинг. Уруш ва Тинчлик , Анна Каренина……
Хозирчалик ДИНИ-ИСЛОМ ахлига кимдан купрок зиен- МЕНдан е СИЗданми, буни бизни бахсни укиетганларга хавола.

Ha yana bitta gap, usha 11 sentyabr voqeasidan keyin AQSH va Garb davlatrida odamlarning ziyoli toifalidan islomni qabul qiluvchilar soni keskin kupaygan,... bular statistik voqealar, bu ketishda usha siz og'zingiz kupirib gapirayotgan G'arb ulkalarining aksariyat ilmli kishilari Musulmon bulish 'xavfi' turibdi bu davlatlar uchun.
Кани энди шундай булса. Лекин амннманки, агарда илм-фан ва технологияларда бирорта колок ДИНИ-ИСЛОМ давлати колмаса , бутун планетамиз исломийлашади. Хозирчалик хурофот барк ураяпти.
Ha, mayli bu mavzuni quyaqolaylik, agar Islon haqida baxs qilishni istasangiz, boshqa joy yaxshi bular edi.
Sizning qarashingiz uzi nima bilsak buladimi, Islomni haq din deb biladilarmi, yoki umuman qarshimilar, shuni bilib olaylik. Islomga qarshi toshlar otib otib, gapni sungida musulmonman deb quyas...
Ия…анави швейцариялик сиесатчи ва бошка гарблик зиелилари кетаетган йулдан албатта кетаман , албатта Ислом булса. Балким тош отаетгандирман. Лекин ким кучлирок отаетганини –Сизми е менми , бу яна кузатаетганларга хавола. Ва Оллохга.
PS……. Зино хакида. Тепада колдирган сатрларимдан маълумки, шахсан шу маразликдан ажрашиб кетганман. ….ушаганманми? Йук! …кетидан пойлаб юришни ифлосликка кушилиш деб курганман. Лекин, Пирамида, Анталья, квартира…..ва хоказолар….Ислом буйича бундайлар тошбурон килинади. Лекин шуни хохлайманми? ЙУК! Гох-гохида Наргизани эслаб коламан..уйлайман «хаети яхшимикан?», деб. Узимдан хурсанд буламан жохил б-б кетмаганимга. Балки шу ходиса менга юборилган синовдир.
Икки шоирдан сатрлар келтираман:
Демагил одами гар одами, ониким йук халк гамидин гами.
Каждый молится Богу на свой лад, всем хочется в рай и не хочется в ад.


муаллиф: Muhlisa қаердан: Evropa
09.02.2010 23:08
Muslim,
Assalomu alaykum,
Alloh sizdan rozi bo'lsin. Bir o'zini "dindor odamman" (qaysi dinga mansubligini so'rash xayolga kelmabdi) degani Muhlisani sharmanda qilaman deb urinib ko'ribdi. Men esa Allohdan uni mahfiratini so'radim. Meni sha'nimni himoya qilganingiz uchun Allohdan sizga ko'p ajr, rahmat va barakatlar berishini, sizday qalbi pok insonlarni panohida asrashini so'rayman. Allohim iymonsizlarga iymon bersin, kofirlarga o'zi kifoya bo'lsin. Amin

Wa alaykum assalom wrwb

муаллиф: Muslim қаердан: Earth
09.02.2010 08:59
Birodarlar, yaxshimisizlar? AKMAL, siz ham yaxshimisiz? Bazi odamlarni fikriga 100 % qushilib ketibsiz. Mayli bu sizning uz ishingiz. Lekin...
Lekin siz usha 100 % qushilgan odamlarni qoldirgan fikrlarini boshidan uqib kurdingizmi? Men MARDIKORni kuproq nazarda tutayapman. Bu kishi boshida BOKIRALIK haqida fikr qoldirganlarida, shunday degandilar: u kishining g'arblik dustlari bor ekan, ular bilan shu mavzu haiqida gaplashgan ekan. Usha G'abrlik dustlari uchun uylanayotgan qizlarining Bokira bulishi shart emas, aksincha ular uchun bir -birini tushunishi, sevishi muhim ekan. Shu haqda yozgandilar Mardikor janoblari. Va gaplarini sungida, rivojlanishda G'arbliklar qayoqdayu, biz qayoqda deb tugatgan edilar...
Endi u kishiga nima demoqchisiz, biz ham shunday bulishimiz kerakmi degan savol va e'tirozni bildirgan edik, va yuq aksincha biz musulmonlar unday qilmaymiz, biz musulmonlar uchun Bokiralik muhim degan ma'noda javob qilgandik...
U kishim, bunga javoban bir qoldirgan fikrlarida, Islomda erkaklar butun, ayollar chala odam hisoblanadi degan gapni qilganlar, buni qarang, Islomning yaqiniga ham kelmagan odamning gapi bu. Islom dinida mutlaqo unday gap yuq, ayol va erkak teng huquqli, ayol yozi ulug'lanadi, ayollarni Islomchalik ulug'lagan va ularning haq huquqlarini kafolatlagan boshqa din yuq dunyoda. Mayli, bu mavzuni quya qolaylik, yana yuqoridagi mavzu uzgarib ketmasin. Man faqat MARDIKOR janoblarini Islomdan nechog'li habardor ekanligini kursatmoqchiman.
Islom dini haqida baza(asos) ilmi ham bulmasa kerak u kishida. Shunga qolgan hamma yozgan fikrlari chin musulmon beradigan gap emas, deb uylayman, Vallohi a'lam.

Akmal, birodar, siz gapingizning sungida men ham dindor odamman, faqat dunyoga dunyoviy kuz bilan qarayman degansiz. Bu bilan nima demoqchisiz? Din boshqayu, dunyo boshqa, shunday demoqchimisiz?
Islom, din nima degani uzi. Din bu Alloh tamonidan berilgan, odamlarni yer yuzida, bu hayotda qanday yashash, qanday harakat qilishni kursatib beradigan yulidir. Din, Islom bu yul. Insoniyat bu hayotda ham , u dunyodaham saodatga erishishni istasa, mana shu yuldan yurishi shart. Yani, Islomda, musulmonlarda bu diniy, bu esa dunyoviy; mana bu narsaga diniy qaraladi , manabunisiga dunyoviy qaraladi degan gapning uzi yuq. Islom bu hamma narsani uz ichiga oladi. Islomni urgangan odam oddiy narsadan tortib hayotda uchraydigan har qanday masalani, muammoni yechimini urganadi. Dinni ajratib, bu ibodat qilish yuli, qolgan ishlar esa uzimizning aqlimiz bilan dunyoviy ilmimiz bilan hal qilamiz deyilmaydi.
Aytmoqchimanki, dindor odamman degan kishi men hayotga dunyoviy kuz bilan qarayman demaydi. Aksincha, hayotga Islomiy kuz bilan qaraladi.
Bazilar bizni faqat diniy qarash bilan gapiaradi, dindan boshqa narsani bilmaysan degan tanqidni qilibdi. Yuq unday emas, bilib bilmay gapirmaslik kerak. Oldin uylang. keying suylang, birodar

муаллиф: Muslim қаердан: Earth
09.02.2010 08:58
Ha, yana, Akmal, siz Muhlisa degan muslima qizimizga yaxshi gap qilmabsiz. Bu yomon ishlarni qayoqdan bilasan? Yoki kurganmisan, yoki qilganmisan degan ma’no chiqadi gaplaringizdan. Shu gap tug'ri emas. Kup yaxshi odamlar bor, ular juda yomon gunoh ishlar haqida bilishadi, bu haqda gapirishadi, odamlarni bunday jirkanch ishlardan qaytarish uchun... Nima biz endi ushanday kishilarni bular ham usha gunoh ishlarni qilganda, shuning uchun bu haqda biladi, gapiradi deymizmi?...
Muhlisa aytmoqchilarki, G'arb davlatlari iqtisodiy va ilm-fan, texnika bobida yuksak rivojlanishga erishgan bulsada, lekin uzlari axloq mavzusida muammolarga kumilib yotibdi. Bu G'arb davlatlarida, yuq umuman musulmon mas davlatlarda, statistik ma'lumotlarga kura, Ichkilik, Chekkilik, Zino, odam uldirishlik, uzini uzi uldirishlik, giyohvandlik, eri hotinlarning ajralishi va shunga uxshagan muammolar yuqori darajada. Musulmon davlar bilan bu davlatlar urtasidagi ushbu kursatkichdagi farq juda juda katta. Etibor bersangiz, shunday rinojlangan, tuqchilik bulgan mamlakatlarda uzini uzini uldirish juda juda kup uchramoqda.
Shu urinda, G'arb doim Sharqqa bir mavzuda qoil qolib, tan berib kelgan, va shunday bulib qoladi ham. Bu mavzu esa Sharq davlatlari axolisining axloqidir. AXLOQ. Ha, uzoq tarihdan hozirgacha ham Sharq axloq madaniyati dunyo tomonidan tan olinadi. Bunda, axloq hamma narsani uz ichiga oladi. Ota onalar bilan farzandlarning, aka bilan ukaning, qarindosh bilan qarindoshning va holangki hamma hamma munosabatlarda sharq insonlar uchun urnak bula olgan, bula oladi ham. Shu jumladan, hozirda bizni qiynab turgan mavzu Bokiralik ni ham.
Ha, musulmonlar urtasida bu muammolar faqatgina Islomga tuliq va tug'ri amal qilngandagina butunlay yuqoladi.
Lekin, bazi kishilarga uxshab, uzini musulmon deb biladi, ammo Islomga shubha bilan qaraydi, yoki bulsa, uz dinini yaxshi tushunmaydi-da, uzini dunyoviy ilmlarni qoillatib quygan odamday his qilib, hayotga dunyoviy qarashlar bilan qarayapman deb uylaydi. Mana shunday musulmonlar borligi sababidan ham, biz musulmonlar kup qiyinchilik va muammolarga uchrayapmiz. Akmal, birodar, man sizni undaylardansiz demoqchi emasman. Faqat shunday kishilar borligi haqida aytmoqchiman.
Muhlisa, sizday muslima qizlarimiz bor, bor bulsin, kupaya bersin. Duodamiz. Biz musulmonlarga Allohni uzi yordam bersin. Biz harakatda bulishimiz kerak. Islomga amal qilsak, hamma jabhada oldinga utamiz inshaalloh. Ham iqtisodiy, ham axloqiy. Zero, Islom ikki dunyo saodatiga erishish yulidir.
Ha, birodarlar, yana asosiy mavzu qaytsak, Bikralik muammosi. Buning yagona yechimi Islomga tug'ri amal qilishlikdir. Bundan boshqa yechimning uzi yuq.

муаллиф: Abdulloh қаердан: Turkey
09.02.2010 04:03
Menimcha, bu mavzuni qancha kup bahs qilsak, jinni qutidan chiqarayotgan bulamiz., yahshisi buni kup bahs qilmaylik, Bokiralikning qadrini, ahamiyatini tushirgan bulamiz. aslida Garbdagila esa, ana shuni istashadi.

Bokiralik bu muhim. Bu jamiyatimizdagi Oila institutining tamal toshi. oila qurayotganlar urtasidagi uzaro majburiyatlilik, sadoqat nishoni. Buning negizida an'anamiz, halqimiz qadriyatlari, manaviyati, ahloqi turadi.

Bokiralikning Evropada ahamiyatsiz bulib qolgach, uning izidan oila institutining parchalanganini kurayapmiz. Oila qurish muhim emas, farzand qilish bu mashaqqatli, hamma hudbin uzi uchun yashash --- bu naqadar zerikarli va manisiz. Evropada aholi qarimoqda, tugilish kam, horijdan ish kuchi yollashga tugri kelayapti.

Ananaviy hayot kechiradigan musulmonlarda oila quriladi, 3-4 farzand qilishadi, hullas aholi usishi muntazam mavjud. Garb uzi qulab borarkan, endi bu jarlikka ananaviy hayot kechirayotgan musulmonlarni ham tushirmoqchi. Bunda kurash musulmonlar zehniyatini uzgartirishdan, ularni yalangoch qilishdan boshlashayapti.

муаллиф: Эдик қаердан: Бозор
09.02.2010 03:58
Мухлисани гапига 100 % кушиламан. Агар хамма узбек кизлари Мухлисадай фикрлашганда эди, биз хозир бу мавзуда коммент езиб утирмасдик. Аммо, Узбекистонда Мадина айган холатлар афсуски учраб туради.

муаллиф: жительницa столицы қаердан: Tashkent Beshyagach
09.02.2010 02:43
жительницы столицы пытались продать через интернет собственных дочерей, а именно право лишения их девственности.

Милиционеры вышли на «продавщиц» через объявление, которое они разместили в интернете. Девственность 16-летней девочки была оценена в 200 тысяч рублей, а за право «первой ночи» с 13-летней дочерью женщины просили 400 тысяч.

По словам матерей, с помощью этих денег они планировали рассчитаться с долгами, а также обеспечить своим дочерям будущее.

муаллиф: lolo қаердан: SK
09.02.2010 01:09
to муаллиф: Madina қаердан: Evropa
Assalomu alaykum Madina. Yozgan kommentlarizdagi voqea hodisalarni, ya'ni O'zbekistondagi hozirgi hodisalarni eslab o'tibsiz bu hech kimga sir emas edi. Ammo bir narsani yozish hayolizga kelmapti, buning sababi nimadaligini. Afsuski, siz aytgan holatlar achchiq bo'lsa ham haqiqat. Ammo nega odamlar bunchalik tubanlashib ketishyapti, nima qilsak buni davolay olamiz degan savolni o'rtaga tashlasam nima deb javob qaytargan bo'lar edingiz? Odamlar dindan uzoqlashib bid'at marosimlarga berilib ketgani sabab emasmi? Odamlar Allohni qo'yib shaytonga ergashib ketishlik emasmi bularning sababi? Siz o'zingiz misol keltirgan holatlarni nima maqsadda keltirgansiz? Hammamiz ham o'zbekmiz deb o'g'iz ko'pirtiramiz, hammamiz ham musulmonmiz deb gerdayib ham qo'yamiz. Ammo kim musulmonu kim kofir bo'lib qolyapti Bu haqda ham bosh qotirib ko'raylik.Balkim o'zini musulmon sanab yurgan kishilar aslida Alloh nazdida kofir bo'lib qolgandirlar yoinki munofiq. Munofiqlik esa kofirlardan ham battardirlar. Men musulmonman deganiz bilan, faxsh ishlarni qilib yursayiz, namoz nima ro'za nima bilmasdan, Alloh buyurganini qilmay buyurmaganini bajarib yurgan inson, bid'atlarga tish tirnogi bilan shung'ib ketib u erdan chiqishni istamagan odam qanday qilib o'zini musulmonman deydi? Siz aytayotgan osha sotkasida porno rasmlaru, Qatortoldagi babochkalar aslida kim ular? O;zini musulmon sanab yurgan munofiqlarmi yoki kofirlik maqomini ovorishgan badbaxt bandalarmi? Albatta buni yolgiz Alloh bilguvchidir. Ammo siz keltirgan misollarning sababi nimada? Keyingi kommentizda shu haqda ham yozib o'ting. Siz haqiqiy musulmonlik qanaqa bo'lishini bilmoqchi bolsangiz islomni organing. Haqiqiy mo'minlargina siz aytib otgan holatlardan yiroqda yurishadi. Allohdan qurqqan bandalargina bu ishlarni qilishmaydi. Aksincha Shaytonga ergashib oz nafsini uylovchilar esa bunday ishlardan tap tortmay qilib ketaverishadi. Ammo unutmangi biz Allohning bandalarimiz va albatta uning huzuriga qaytguvchidirmiz! Iltimoz ba'zi kommentchilar islom haqida dinimiz mohiyati haqida tasavvurga ega bolmasdan turib ogzidan har xil gaplarni yozavermasin. Din bu pokizalik, iflos kommentlariz bilan dinimizni bulg'ashga harakat qilmang. Huddi o'gzingiz bilan quyoshni taftini sondirmoqchi bulayotgan odamga oxshab. Baribir sizni kuchingiz ham qurbingiz ham yetmaydi dinimizga putur yetkazishga. Alloh barchamizni hidoyatga boshlasin. Iymonimizni kuchaytirsin.

муаллиф: AB from Prague қаердан: Prague 5
09.02.2010 00:51
Менам комент ëзгим кеп кетди.

1993 йилда Германияга бориб келганимда қўни қўшни дўст ëр мендан ўша ëқларда фоҳишалар кўпми деб сўрашди.

Мен ўшанда 100та немис аëл ичида 4 таси фоҳиша бўлса бордир аммо 100та ўзбек аëл ичида 8 таси фаоҳишаку деб жавоб бердим

Яъни Ўзбекиистонда мени кузатимча фоҳиша кўпроқ эди.

Бу фикримни ўша пайтда Кўлнда яшаган марҳум Боймирза Ҳайитга айтганимда у киши буни иқтисодий қийинчилик билан изохлади.

Яъни урушдан кейин немис аëллари ҳам бир пачка кофе ë сигарет ëки бир қути шоколад учун америка аскари билан ëтишган.

Аммо иқтисод тузалгани ҳамоно бу ҳол минимумга тушган
 Олдингиси   Кейингиси 
Шарҳлар саҳифаси