пайшанба, май 17, 2012 маҳаллий вақт 15:04

Ўзбекистон / Эркин микрофон

"Синф хонаси совуқлигидан қизим ҳушдан кетиб қолди"

Андижон вилояти Хўжаобод туманидаги 21-мактабнинг 1-синфи ўқувчисининг муздай синф хонасида йиқилиб қолгани ҳақида қизчанинг онаси хабар қилди.

Ҳаво ҳарорати 15 даражадан пастда қолаëтган айни кунларда Ўзбекистоннинг айрим мактабларида ҳатто бошланғич синфлар учун ўқув хоналарининг ҳам иситилмаëтгани айтилмоқда.
x
Ҳаво ҳарорати 15 даражадан пастда қолаëтган айни кунларда Ўзбекистоннинг айрим мактабларида ҳатто бошланғич синфлар учун ўқув хоналарининг ҳам иситилмаëтгани айтилмоқда.
Матн катталиги - +
Абдулла Искандар

Ўзбек ëшлари радикаллашгани йўқ¸

дейди "Қурултой" эшиттиришига муносабат билдирган жиззахлик 21 яшар талаба Жасурбек.

- Кеча “Қурултой” бўлдику. Менинг фикрим умуман нотўғри ўйларкансиз ўзбек ëшлари ҳақида дейман. Бундан 10 йил олдинги ëшлар билан ҳозирги ëшлар орасида ер билан осмончалик фарқ бор. Ахлоқидаям, ўзини тутишидаям, маданиятидаям, европалашиб кетган ҳозирги ëшлар. Масалан ¸ кўпчилиги Россияга бориб келаяптида. Россия, Корея, Европага бориб ишлаб келаяптику, барибир ўша ернинг маданияти таъсир қилади. Кейин телефон чиқиб кетган. Телефон орқали, ҳозир оммавий маданият деган тушунча борда дунëда, оммавий маданиятлашаяпти. Ëшларнинг юриш-туриши, ўзини тутиши. Очиғини айтаманда. Ўртоқларим бор. Эри Россияга кетган аëллар билан гаплашиб, учрашиб юради. Бу бор гап. Очиғини айтсам, ҳозирги ëшлар умуман радикаллашгани йўқ. Умуман европалашиб кетаяпти. Россиядаги болаларнинг юриш-туруши, ўзини тутиши умуман ўзгариб келаяпти. Аввалги миллий қадриятларимиз анча йўқолиб кетаяпти. Масалан¸ тўйдан олдинги қиз бола билан  йигит учрашиб юради. Тўйдан уч-тўрт ой ўтиб фарзандли бўлаяпти. Аввалгидай ота-онадан ҳисоб сўрамайди. Ўзлари учрашиб ўзлари нима қилаяпти. Ота-она рухсат бермаса, қиз билан бола бирга қочиб кетаяпти. Шунақалар ҳам кўпайиб кетган, дейди жиззахлик Жасурбек.
   

Совуқ боис мактабдаги қизим ўзидан кетиб қолди¸

деб хабар қилди бизга қўнғироқ қилган 22 яшар суҳбатдош.


- Эрталаб уйим билан гаплашдим. Қизим касал бўлиб қолганига телефон қил дейишган эди, телефон қилдим. Қизим 1-синфда ўқийди. Мактабда ўзидан кетиб қолган. Совуқданда. Мактабларда свет йўқ, газ йўқ, совуқ дейди. Ўзим Андижон вилояти, Хўжаобод туманиданман.

Озодлик: Демак, мактабда совуқлиги учун қизингиз ўзиндан кетиб йиқилиб қолган.

- Совуқ ўтган, шамоллаган. Ўлиб қолдимикан десам, йўқ докторга олиб бордик, дейишди. “Нимадан бўлди бу?” десам, “Мактаблар совуқ. Эрта жавоб бериб юбораяпти” деяпти. Бизнинг қишлоқда газ умуман йўқ.

Озодлик: Мактабнинг рақами борми?

- 21-мактабни биласизми?

Озодлик: Қизингиз неча ëшда?

- 1-синфда ўқийди. Мен эрталабдан бери уйга телефон қилиб туша олмаяпман. Бу ердан операторларга уландим. “Мен уйга туша олмаяпман” десам, “Билмадим. Мен сизни Ўзбекистонга улаб бераяпман. Ўзбекистондагилар сизни улаб бермаяпти” деяпти. Кейин Ўзбекистоннинг “Билайн” оператори билан улаб берди. Гаплашдим. “Қаердан” деб сўради. “Андижон вилоятиданман” десам, “Сизларда свет йўқ. Шунинг учун биз улаб бера олмаймиз. Лекин сизнинг счëтингиздан пулни снимат қиламиз” деди. Мен эрталабдан бери анча пул солдимда счëтимга. Мен энди хавотир бўламанку ўзимнинг қизимдан, дейди хориждан сим қоққан 22 яшар суҳбатдош.    


Фермерлар ғўзапояни деҳқонлардан қизғанмасин¸

дейди ҳозир Барнаулда мардикорлик қилаëтган 21 яшар андижонлик Миродилла.

- Барнаулдан телефон қилаяпман. Исмим Муродилла. Андижонданман. Ëшим 21да. Мен фермерлар ҳақида гапирмоқчи эдим. Фермерлар тўғрисида бўлиб ўтган баҳсни давом эттирмоқчи эдим. Фермерлар ҳозир одам ишлатаяптида. Ўзига ишчи бўлиб келганларни ишлатади. Шуларга эрта баҳор ишга қабул қилиш вақтидан “Эркак аъзолар учун ҳар бирингизга бир ярим тоннадан буғдой” деб ваъда қилади. Шундай шартниома тузиладида. Лекин буғдой пишган вақтга бориб, ҳар биттасига 700-800 килодан буғдой беради. “Бунинг сабаби нима?” деб сўрасангиз, “Сабаби ўзимга 10 тоннадан кам буғдой қолаяпти” деб важ қилишадида. Мен ўзим 8 йил колхозда ишлаган бўлсам, шундан уч йилини фермер хўжалигида ишладим. Шу пайтгача бирор марта ваъда қилинган ҳақни олмадим. Ғўзапоя масаласига келадиган бўлсак, аëл ишчилар чигит ерга қадалмасдан бурун ишлашни бошлайди. Шунинг орқасидан кеч кузгача ишлашади. Ғўзапояга деб чиқади роса кўп одамлар. Ўтин йўқлигидан одамлар ғўзапоя учун чиқади. Газ ëнмайди, свет кўп ўчади. Эрта кунда буғдойни экиб қўйиб, қор ëққандан оласан ғўзапояни деб, қор ëққанда одамлар тизза бўйи лой кечиб ғўзапоя олмайдида. Хуллас фермерларни бироз тартибга чақириб, ғўзапоя масаласини сал енгиллаштириш керак. Яқинда бирга ишлайдиган шеригим бориб келди. Умуман яшашга шароит йўқ, деб келди. Одамларда ўтин йўқ. Маҳалла комитетларидан кўмир тарқатилаяпти экан. У кўмирмас экан, тош экан. Кўмирнинг нархлари қимматлаб кетган. Одамларда ўтин йўқ. Қандай қилиб уйни иситишни билмасдан юришибду, дейди Барнаулда мардикорлик қилаëтган 21 яшар андижонлик Миродилла.

****************************

Муҳтарам муштарий, агар сизни ташвишга солаётган муаммолар бўлса, шунингдек, ўзингиз гувоҳи бўлаётган воқеа-ҳодисалар борасида Озодликка хабар бермоқчи бўлсангиз, бизга қўнғироқ қилинг ëки Skypeда биз билан мулоқотга чиқинг.

SMS ва қўнғироқларингизни +420 602 612 713 ва +420 777 148 199  рақамига йўлланг.

Skypeда Озодликни оzodskype деб қидиринг.

“Эркин микрофон” сизга мунтазир!

“Эркин микрофон” рукни остида берилаëтган фикр ва мулоҳазалар оддий ўзбекистонликларнинг шахсий кўз қарашлари ифодаси ва бу мулоҳазалар учун Озодлик таҳририяти масъул эмас!
Бу форум ёпилган
Шарҳларни саралаш
Шарҳлар
     
муаллиф: Oddiy_o'zbek қаердан: Eshimjiyron,Yangi Gveniya
08.02.2012 07:29
O'zbekistondan ozodlikning web sahifasiga kirishga to'siq qo'yilgan. Albatta buning o'ziga xos sabablari bor. Bu haqda umuman to'xtalishni istamayman. O'zbekiston haqida xususan joriy hukumat haqida mening xech qanday salbiy firklarim va e'tirozlarim ham yoq. Lekin bir ikkita ojizona erkin taklifim bor. Bir tiyinga qimmat bo'lsa ham :)) Bu haqda keyinroq. Hozirgi paytda energetik, oziq- -ovqat, xom ahyo, ekologik muammolar deyarli barcha mamlakatlarda kuzatilyapti. Bundan keyin ham kuzatilsa kerak va global muammo o'z nomiga muvofiq barcha mamlakatlarni qamrab olgan. Umuman olganda, muammosiz davlatning o'zi yoq. Mana yangiliklarni ko'rib eshitib yuribmiz. Bu notinch dunyoda nimalar bo'layotganligini, begunoh insonlaring halok bo'layotganlini, arab bahori, Suriya voqeyalari va hakozo.. Men diktatorlar tarafdori emasman yoki o'ziga xos demokratiyani eksport qiluvchilarni ham qo'llab quvvatlamayman. Xudo ko'rsatmasin bu jarayonlar va bu hodisalar yurtimizga kirib kelmasin. Shundan kelib chiqib aytishim mumkinki hozirgi paytda eng katta boyligimiz tinchlikdir. O'zbekiston geografik nuqtai nazardan noqulay joylashgan, chunki dunyo okeaniga chiqa olmaydi. Lekin geopolitik jihatdan juda muhim markazda joylashganmiz. Markaz deganim, Rossiya, Eron, Xitoy va Afgonistonning(Tolibonlar :)) o'rtasida joylashganmiz. Tabiiy resurslarga boyligimiz ve geopolitik joylashuvmiz ko'pchilik mamlakatlarning ham siyosiy ham iqtisodiy qiziqishlariga zamin yaratgan. Nimaga sha'ma qilayotganligimni tushungandirsiz. Demak o'zimizing yani halqning manfaatini birinchi o'ringa qo'yishimiz kerak. Xalqimizga nima kerak yuqorida aytib o'tganimdek birinchi navbatda tinchilik kerak. Joriy hukumatimiz buning uddasidan chiqyapti. Men yurtboshimiz olib borayotgan faqat ''tinchlik'' siyosatini qo'llab quvvatlayman. Tinchlik yolida chegarani mustahkamlash, milliy armiyani modernizasiya qilish yolida mablagni ayamaslik kerak. Albatta ma'naviyatga, ta'lim tarbiya juda katta ur'gu berishimiz ham muhim hisoblanadi. Endi muammo va takliflar haqida bir ikki og'iz; Demak birinchisi hukumat doirasida korrupsiyaga qarshi kurash boyicha milliy dastur, chora tabdirlar ishlab chiqish va bu amalga oshirish shuningdek nazorati boyicha yangi tizimni shakllantirish. Ko'r ko'rona emas albatta. Qonun hammaga bir xil bo'lishini hohlaymiz, Buni amalga oshirish uchun hokimiyat va boshqaruv organlari hodimlarining oylik maoshlarini progressiv ravishda o'stirish. Bu ma'lum darajada korrupusiya va qora bozor ko'lamining pasayishiga olib keladi. Nomoddiy sohada hizmat qiluvchilarining ish haqini oshrish. Masalan o'qituvchilarning. Agar o'qituvchi ma'naviy jihatdan talabaga o'rnak bo'lmasa, buning oqibati juda yomon bo'ladi. Bu talabadandan qanday hodm chiqadi bu Hudoga ayon. Bizga chalasavod iqtisodchi, kellakesar MXX xodimi yoki poraxor prokuror kerak emas :))) Shuningdek byudejning katta qismini ta'lim tizimi, sog'liqni saqlash va ijtimoiy sohaga yo'naltirish. Va ohirgisi yagona zamonaviy energetik tizimni yaratish. Umuman bu tog'rida qonunlar ishlab chiqilgan. Lekin ularning amalga oshirilish samaradorligi sal pal pastroq. Chala pulcha fikrlar uchun uzr sorayman. Noutbukimning zaryadi tamom bo'lyapti. Bizda ham svet yoq :)) Xayr omon bolinglar

муаллиф: Аноним
07.02.2012 10:06
бунаканги утин кумир проблемаси олдин хам бор эди хозир хам бор бундан кегин хам давом этаверади сиз минг озодликдан гапиринг фойдаси йук муродилла укам агар кунглингизни бушатиш учун айтоятган булсангиз билмадим барибир мунаканги проблема узбекистонда ечилмайди хозир халк кун санаб колди кишдан улмай нетмай чикиб олсак деб мана шунака вакт келибди одамлар хозирги кунда машинаси борлар совукда машинасида бола чакалари билан машинада тунаябдилар экан мана канака кунларга етишдик энди ислом бобомиз шу юртни юрт бошчиси булар экан яхши кунларни кутмасак хам булаверади йилдан йилга олдинга эмас оркага кетаябмиз мана узларинг хам уйлаб куринглар нотугри гап айтган булсам курамиз яшаб турсак яна канака кунлар одий халкни кутмокда кейинги кишни гамини бахордан гамланглар энди кечигмай киш кишда кишлигини курсатди ислом бобомиз хам 20 йилдан буен курсатиб келмокдаку канакалигини шундан билсаларинг буладику узбекистони таг туги билан йукотиб яна бошка вотдан тузиб бошламаса иложи йук экилган дарахт экилиб булди шу дарахт кандай мева берса шунака мевани еймиз ислом акани узимиз экдик узимиз гапларига ишониб парвариш килдик ана энди берган мевасини узимиз еймиз дардимизни кимга хам айтардик бирон нарса деб чикайликчи биринчи урадилар кегин камайдилар у хам булмаса отадилар ана уша амалари билан бирга хар замонда мен эмас мана булар деб айбдор деб вилоят хокимларини кузини хам чукиб куядилар акилилари билиб колса отахони назарига тушганини жуфтакни рослаб коладилар одий халк нима килсин бечораларни куни утса булдида кора козони кайнаб узбекистонда ким яхши яшамокда ислоб бобомиз атрофидаги ока хонлар снб ходимлари прокурор суд ходимлари ички ишлар ходимлари бошка структурада егли жойларни эгалаган аммалдор ва уларни атрофидаги кишилар жуда мазза килишмокда а колиб кетибди тижоратчилар хам бор улар факат кришалар ердамида яхши кун курмокда кимга кийин яна одий халкга озодлик радиоси сизлардан илтимос манашу езган мавзуимни укиб эшитирсангизлар агар иложи булса мен сиесатчи хам диндор хам мухолифатчи хам эмасман мен одий инсонман мавзуимни укийдиганлар бор лекин хамма хам эшитивурмайди илтимос агар иложи булса деб улугмурод
.