якшанба, феврал 05, 2012 маҳаллий вақт 00:54

Махсус дастурлар / Чодирхаëл

Феруза Жуманиëзова учун эфир эшиклари ëпилди

"Таниш қўшиқлар" саҳифасининг бугунги сонини таниқли ашулачи Феруза Жуманиëзова ижро қилган “Бегим” қўшиғига бағишладик.

Мультимедиа

Аудио
Матн катталиги - +
Абдулла Искандар
"Бегим" қўшиғининг тарихи билан қизиқиб Феруза Жуманиëзованинг уйига қўнғироқ қилганимизда¸ гўшакни кўтарган Ферузанинг онаси Зуҳра опа маъюс бир янгиликни айтиб қолди.

Зуҳра опа: Мана икки йилдан бери ўтирибмиз. Ҳаммаси Худодан. Ҳеч кимдан кўрмаймиз буни. Биров ундай қилди¸ биров бундай қилди¸ деб айтмаймиз. Ўтир деганда ўтирамиз¸ тур деганда турамиз.

Озодлик: Нима бўлди? Концерт фаолиятини тўхтатиб қўйишдими?

Зуҳра опа: Билмайман. Просто ҳеч нарсани билмаймиз. Ўтирибмиз. Лицензиямиз бор қўлимизда.

Озодлик: Эфирга чиқишга рухсат йўқми?

Зуҳра опа: Йўқ.

Озодлик: Рақобатми¸ нима бу ўзи?

- Билмайман. Сўрамадим ҳам¸ қизиқмадим ҳам. “Нима учун бунақа қилиб қўйибсизлар?” деб ҳам сўрамадим. Ўзлари билади. Феруза унақа санъаткор эмас. Феруза фақат меҳнат қилади¸ дейди Зуҳра опа.

Зуҳра опанинг айтишича¸ Феруза Жуманиëзова мана икки йилдирки норасмий тақиқ остида ўтирибди. Феруза ўз устози ва онаси Зуҳра опа билан етаклашиб телевидениега борганида¸ “Сизларни эфирга беришга тақиқ бор” деган гапни эшитади.

Зуҳра опа: Мана ўтирибмиз. Яна меҳнат қилиб турибмиз¸ яна ишлаб турибмиз. Клиплар¸ ашулалар тўхтасин дейишди¸ тўхтадик. Кел дейишса¸ борамиз.

Озодлик: Сизга ким тўхта деб айтди?

- Билмайман¸ шу тўхтатиб қўйишибдику. Телевидениега борсак ҳам “Қўйилиши мумкин эмас” дейишади. “Бўпти” деймиз¸ дейди Зуҳра опа.

“Феруза Жуманиëзовани ким тақиқлади¸ нега тақиқлади?” каби саволларга аниқ-тиниқ жавоб ола олмадик.

- Биз билмаймиз лекин. Бу саволларни Маданият вазирлигига¸ Ўзбекнавога беринг. Бизлар ҳеч нарсани билмаймиз. Бизлар фақат ижодимизни қилиб ўтирибмиз¸ дейди Зуҳра опа.

Мен қўшиқ бўлгани келдим дунëга

“Мен Феруза Жуманиëзова ҳақида илк бора Мозори Шариф томонларда яшайдиган ўзбеклардан эшитган эдим. 2003 йилда Берлиндаги анжуманга ташриф буюрган ўзбекларнинг аксарияти Феруза Жуманиëзованинг мухлислари эди. Феруза Жуманиëзова Хоразмда туғилиб шуҳрати Эрону Туронга ëйилган соҳибжамол ашулачи” дейди Нурилла деган мовий кўзлик шибирғонлик олим.

- Қўшиқчини одамларга танитишда медианинг роли¸ аҳамияти жуда катта бўлади. Мана шу нарсада “Ойна ТВ” жуда катта рол ўйнаган. Санъаткорни нима машҳур қилади? Уни ўз ҳудудидан нима олиб чиқади? Буни медиа олиб чиқади. Ойна ТВ Ферузанинг қўшиқларини¸ клипларини кўпроқ қўйган. Одамлар уни эшитган¸ дейди шиғирбонлик олим Нурилла.

Феруза Жуманиëзова гармон чалиб Хоразм халпа қўшиқларини айтадиган Зуҳра халпанинг қизи.

Қуш уясида кўрганини қилади. Қўшиқчи бўламан¸ деди Феруза. Али Ҳамроев суратга олган “Ëр-ëр” филми қаҳрамони Зулфия қўшиқчи бўлиш ўрнига қурилишда ишлашни маъқул кўрган бўлса¸ Зуҳра опанинг қизи қўшиқчи бўлишни астойдил истади.

- Урганчда ўсган қиз. Санъатга қизиқди. Медучилишеда ўқиб юрган вақтида “Мен санъаткор бўламан. Ашула айтаман. Тошкентга Юлдузнинг ëнига олиб боринг” деб туриб олди¸ дейди Зуҳра опа.

Санъатнинг талх нонини еган¸ санъат деган йўлнинг оғирлигини билган Зуҳра опа қизини олдига солиб улуғ санъаткорлардан фотиҳа олди. Ўтган санъаткорлар хотирасига қўй сўйиб дуои хайр қилдирди.

- Ҳамма санъаткорлардан фотиҳа олганман. Устоз санъаткорларни кўрган пайтда фотиҳа олишга борасизку. Коммуна Исмоилованинг¸ Олмахон Ҳайитованинг ëнига борганмиз фотиҳа беринг деб. Юлдуз Усмонованинг ëнига борганмиз фотиҳа беринг деб. Шерали Жўраевдан фотиҳа олганмиз. Ҳамма артистлардан фотиҳа олганман. У ўргатсин¸ ўргатмасин барибир устоз санъаткор. Ўтиб кетган санъаткорларнинг ҳам устига бориб¸ фотиҳа олганман. Отажон Худойшукуров¸ Комилжон Отаниëзовларнинг устига бориб қўй сўйдириб фотиҳа олганман¸ дейди Зуҳра опа.

Айни пайтда Зуҳра опа ўз қизининг устозлардан сабоқ олмай туриб саҳнага сапчиганини айтади.

- Феруза ўзи ўрганиб ўзи чиққанку. Худонинг бергани. Телевизорга қараб ҳам¸ бошқага қараб ҳам айтмайди. Мусиқа шунақами тушиб кетаверади. Масалан Комилжон акаларнинг¸ бошқаларнинг мусиқалари бўлса¸ ўзига қараб бу ëқда тайëрлаб бошқача қилиб чиқариб айтаверади. Санъат туғма бўлади биласиз. Агар у туғма бўлса¸ унга ўргатишнинг ҳеч кераги йўқ¸ дейди Зуҳра опа.

Шундай санъаткорлар бўлади уларнинг саҳнадаги ҳаëти билинар билинмас кечади. Бир кўриниб бир кўринмай ғира-шира бўлиб юришади. “Аммо Феруза Жуманиëзова ўзбек поп мусиқаси осмонида юлдуз бўлиб чарақлади” десам¸ шибирғонлик Нурилла “Йўқ¸ у осмонда чақмоқ¸ йилдирим бўлиб чақнади” деб муболаға қилади.

Бегим белбоғингиз бойлаб қўëйин

Ферузанинг онаси Зуҳра халпа халқ термаларини айтар эди. Гармон мусиқаси ҳам халқники. Зуҳра опа совет даврида Хоразм лапарларини Францияга бориб айтган гўянда.

Аммо замонавий қўшиқ айтиш учун бастакор ва шоир лозим¸ деб билган Зуҳра опа қизини олдига солиб таниқли бастакор Анор аканинг ëнига маслаҳатга борди. Анор ака "Мен нечун севаман Ўзбекистонни" деган қўшиқ муаллифи.

Зуҳра опа: Қўшиқ тўғрисида биринчи бўлиб “Битта қўшиқ қилиб беринг” деб Анор Назаровнинг ëнига борганмиз. У Ферузага “Ватан” деган қўшиқни қилиб берган. Кейин Маҳмуд Тоировни кўрсатган. “Шунақа бир шоир бор Паркентда. Агар шуни топсангизлар¸ Ферузага яхши шеър ëзиб беради. Ким билан ишлашларингизни айтади” деди. Кейин биз ўша “Бегим” деган қўшиқнинг шеърини олиш учун Паркентга Маҳмуд Тоировнинг ëнига борганмиз. Уни излаб-излаб ишхонасидан топганмиз. У бизга “Бегим” қўшиғининг шеърини бериб¸ “Феруза¸ мана шу шеърнинг устида ишланглар” деган. “Акром Ибодуллаев билан ишланглар. Шу ишлаб билади буни” деб айтган.

Озодлик: Тушунишимча¸ шоирни Анор Назаров тавсия қилаяпти.

Зуҳра опа: Ҳа.

Озодлик: Бу қўшиқ яратилишида Анор Назаровнинг иштироки борми?

- У бизга фақат “Мана шу паркентлик Маҳмуд яхши шеър ëзади. У Ферузага ëзиб беради. Агар шеъри бўлса¸ олинглар. Бориб шу одам билан гаплашинглар” деган. Шу билан кейин биз Паркентга қараб кетганмиз¸ дейди Зуҳра опа.

Шу тариқа "Бегим" деган қўшиқ дунëга келди.

17 яшар соҳибжамол тарафидан туëқлари тиллодан тулпорга минган йигитга қарата айтилган "Бегим белбоғингиз бойлаб қўëйин" деб янграган сатрлар тезда ўз мухлисларини топди.

Зуҳра опа: Қўшиқнинг машҳур бўлишини билмаганмиз. Хоразмдан келиб биринчи марта айтаëтганда қийналадику. Жуда қийналган. Йиғлаб тушган шу қўшиққа. Хоразмдан келиб дарров водийча айтиш қийинку.

Озодлик: Қўшиқнинг машҳур бўлишининг сир-синоати нима?

Зуҳра опа: Бу қўшиқда миллийлик¸ қизларимизнинг ибоси¸ ҳаëси кўрсатилган. Кийимларда¸ сўзларда¸ ашулада маъно бор.

Озодлик: Аëллар ҳақида миллий қўшиқлар кўп¸ лекин кўпчилиги машҳур бўлиб кетмайди. Таниш бўлиб¸ одамларнинг қулоғида сақланиб қолмайди. Шундай қўшиқлар бўладики¸ улар қулоғимизга кириб қолади¸ одамлар хиргойи қилиб юради.

- "Бегим" қўшиғини кўпчилик хиргойи қилиб юради. Кўпчилик шу қўшиқни айтиб беринг деб сўрайди. Ëлғиз аëллар ҳақида қўшиқлари бор¸ дейди Зуҳра опа.

Амига амига такиеро такиеро

Обид Асомов ҳазиллари Ўзбекистонда машҳурлик барометри сифатида кўрилади. Обид шу пайтгача Юлдуз Усмонова ҳамда Ғуломжон Ëқубовларни пародия қилган. Яқинда у Феруза Жуманиëзованинг испан тилидаги Амига Амига (Дугоналар бормисиз) қўшиғини ҳазил қилиб қолди.

“Қўшиқ ижрочиси Феруза Жуманиëзова билан суҳбатлашишнинг иложи борми?” деб сўрасак¸ Зуҳра опа “Қизимни саҳнадан мосуво қилганлари учун кайфияти йўқ” деб жавоб берди.

Зуҳра опа: Феруза тиши оғриб ëтиб қолди. У ҳозир унақа кайфиятда эмас. Ҳозир сиз “Бир ашула хиргойи қилиб берсин. Мухлисларини табрикласин” деяпсиз. Бунга кайфият керакку. Озгина кайфияти бўлса¸ ашула хиргойи қилиб мухлисларини табриклайди. Ҳозир тиши оғриб ëтибди.

Озодлик: Эртага ҳам оғрийдими тиши?

- Балки эртага оғримас¸ дейди Зуҳра опа.

Санъаткор номидан продюсер ëки матбуот котиблари гапириши бу шоу юлдузлари оламида бор гап. Масалан Бенси деган рассом ҳеч қачон матбуотга гапирмайди¸ уни номидан гапиришади холос.

Эшиттиришимизда Феруза Жуманиëзова бевосита иштирок қилмади¸ аммо у ўз қўшиқлари билан билвосита биз билан ва сиз билан.
Бу форум ёпилган
Шарҳларни саралаш
Шарҳлар саҳифаси
муаллиф: Зухра Халпа қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 01:36
Эх, бошимиздан не кунлар утмади. Уйлашади, бизнинг оила бойиб колган деб… Канча кийинчиликларга дош бердик?! Тошкентга илк келган кезларимиз танишимиз, наманганлик укитувчи аёлнинг пиёз сакланадиган балконида ётиб турганмиз. Бухорога бориш учун пулимиз камлиги учун автобусдан иккаламизга битта уриндикдан жой олиб, амаллаб етиб олардик. Хатто тик туравериб чарчаганимдан бир харбий й игитдан илтимос иклиб жой бекришини сураганимда ухам чарчаб келаётганини айтиб индамай ухлайверган! Эгнимизга куйлак топсак, оёкка ковуш топмаган пайтларимиз хам утди. Шукур! Бошимиздан куп савдолар утган. Кизим хамиша бир нарса харид килишдант олдин мендан рухсат сурайди ва маслахатлашади.
Янги хориж автомобилини олиб бердик. Юришга тортинади. Хозир Нексиясини куз-куз килаётган хонандалар камми?! Ферузани молу дунё хеч качон кизиктирмаган. Туй-хашамларга хам такси чакиришимни айтади. Узини куз-куз килишни ёмон куради. Пул-одамнинг фариштасини ундан узоклаштиради деган акидага амал килиб, кулида пул ушлашни ёмон куради.

муаллиф: Зухра Халпа қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 01:31

-Совчилар, севги мактублари хам келяпти. Бир мехрибон опахонимиз бор. У айтади: агар бу дунёдан утиб кетсам, невараларимга васият киламанки, улар Ферузанинг булажак болларига уйланишсин. Ахир, унинг кизлари хам онаси каби софдил булади деб куп маротаба сузлаб колади. Бир дурадгор йигит 5 маротаба мактуб битди. Тушларида уни куриб чикишини, хаёт у билан гузаллиги хакида фикрларини билдирган.
Феруза бўлса ҳали турмушга чикишга ошикмайман. Сабаби, мухлисларим олдидаги вазифани тулик адо этиб улгурганим йук. Хали куп мехнат килишим керак деб оëқ тираб туринди.
Менга юлдузнинг онасисиз-ку, кукрак кериб юрмайсизми дейб айтиб колишади. Мен узгарганим йук. Уша Зухра халфаман. Бир икки мухлислари хакида эшитиб хурсанд буламан: Москвада бозорларда «Ялла хабиби»нинг клипларини куриб колиб жуда кувондим. Айрим рус шоферлар хам сузига тушунмаса-да, «Кел азизим» кушиги жуда ёкишини айтиб колди.
-Якинда учта катта санъаткор гийбат килиб колишибди. Аввал Озода Нурсаидова хакида роса гапиришган, кейин Феруза хакида… Бир санъаткор игво килмаслик «гоя»сини уртага ташлаганда, у «бечора»ни койиб-койиб кетказиб юборишибди. Тавба, кизимни хар куни эрга беришади. Кимнинг исботи, далили бор экан?! Игво таркатганларни худога солдим.

муаллиф: Феруза Жуманиëзова қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 01:07

Москвага бир неча бора банкет хизматларига таклиф этишди. Охирги ташрифимиз чогида уша тадбирда Авраам Руссо хам иштирок этди. Уша ерлик ижодкор хамрохларга россия ва узбек кушикчилари дуэт куйласа кандай буларкин деган фикрни айтганимда, улар хайрон колиб, Авраам менсирмикан деган истехзо килишди. Мен хам бу борада жуда ёниб хохлаётган эмалигимни, агар лойиха амалга ошса санъат учун янгилик булишини айтдим… Авраам билан учрашдик. Таклифни бир огизда маъкуллади. Шу пайт Диана Гурцкая ёзиб берган мусикани бизларга эшиттириб, маъкул келса шу кушикни дуэт тарзда куйлашни билдирди. Менга бироз маъкул келмади. Охири шундай карорга келиндики, у яна бир-иккита кушиклар тайёрлайди, биз хам узимиз янги кушиклар яратадиган булдик. Кайси биримизники маъкул келса, ушани куйлашга карор килдик. Хозир бутун фикру хаёлим янги концерт дастуримда. Худо хохласа, концертларим муваффакиятли тугагач, хамкорликдаги лойиха амали буйича киришамиз. Биласизми, Авраамнинг юртмизга хурмати узгача экан. Шу боис хам клипни хам уз ватанимизда ва Англияда суратга олишни режалаштирдик. Дуэтимиз купчиликка манзур булади дея умид килиб коламан.
-Очигини айтсам, русча гаплашишга ийманаман. Бирок, якинда рус тилида куйлашга уриниб курдим. Дустларимнинг айтишига караганда, чакки чикмаган (кулади).
-Феруза отангизни согинмайсизми?
-Ким отасини согинмайман… Майлида, бизни ташалб кетган булсалар-да, барибир ота. Хар доим хабар олиб тураман.
-Зухра опа сиз-чи?
-Биласизми, Феруза икки ёшлигида, углим 7 ой хали тугилмаган пайтда мени ёлгиз ташлаб кетди… Уйимизни хам тортиб олишди. Кучада колиб кетдик. Аёлнинг калб ойнаси чил-чил синмасин экан, зеро уни кайта тиклаш жуда мушкул.Шу боисми, кечира олмадим. Эх, халиям биз яхшимиз…

муаллиф: Яна Зухра халпа қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 01:01
6 йил олдин «Навруз» мажмуида бир мансабдор шахс кизимнинг ёшини сураган. Ушанда «Юлдуз шоу»га чикишимиз керак эди. Мен Феруза энди 16 ига тулганини айтдим. У булса бошини иргаб-иргаб, хали курасиз кизингизнинг бошини айлантиришади, куп кизлар каби ахлоки бузилиб кетади деганди. Шунда жахлим чикиб, хали хоразм кизи кандай булишини курсатиб куяман дегандим. Эх, бошимиздан не кунлар утмади. Уйлашади, бизнинг оила бойиб колган деб… Канча кийинчиликларга дош бердик?! Тошкентга илк келган кезларимиз танишимиз, наманганлик укитувчи аёлнинг пиёз сакланадиган балконида ётиб турганмиз. Бухорога бориш учун пулимиз камлиги учун автобусдан иккаламизга битта уриндикдан жой олиб, амаллаб етиб олардик. Хатто тик туравериб чарчаганимдан бир харбий й игитдан илтимос иклиб жой бекришини сураганимда ухам чарчаб келаётганини айтиб индамай ухлайверган! Эгнимизга куйлак топсак, оёкка ковуш топмаган пайтларимиз хам утди. Шукур! Бошимиздан куп савдолар утган. Кизим хамиша бир нарса харид килишдант олдин мендан рухсат сурайди ва маслахатлашади.

Уларнинг бахтини курсам армоним колмасди.
-Иккита катта орзуимнинг амалга ошишида! Биринчиси, кизимни чимилдикда куриш, невараларимни тарбия килиш блуса, иккинчиси у бутун дуёнда уз мухлисларини топса!
-кизимдан мингдан-минг розиман. Куёвим учун белбог хам олиб куйганман. У бой булмасин, акли бутун булса булгани!
-Янги кушигим матни мени титратиб юборди. Сузлари жуда кучли. Ахамият беринг-да:
Мен кушик булгани келдим дунёга
Бир бешик булгани келдим дунёга
Бир эшик булгани келдим дунёга
Бир ошик булгани келдим дунёга"


муаллиф: Зухра Халпа қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 00:58
-Кизимнинг бировга заррача озори тегмайди. Нега унинг хакикий истеъдодини, тинимсиз мехнатини кура олишмайди. Мустакиллик байрамига ьагишлаб, «Ватан» номли ажойиб кушик тайёрлаганди. Оркестрлар билан хамкорликдаги бу кушикни Конституцияда куйлашни ваъда килишиб (уларнинг исм-шарифини айтмайман), кунгилни пуч ёнгокка тулдиришди. Унинг урнига хоразмча уйноки кушигини куйлашни сурашди. Кизим 120 га якин кушиклар куйлади. Махмуд Тоирдек таникли шоирлар каламига мансуб шеърлардан хам фойдаланди. Негадир, хар гал катта давлат тадбирларида кушикчилар руйхатидан унинг номи тушиб колади. Нахот, унинг минглаб мухлислари хакида уйлашмаса?! Чирчикда «Баркамол авлод» мусикий тадбирида хам мухлисларига, санъатига вафодорлиги учун , кузи шишган булса-да, устига бир тутам сочини тушириб булса-да, иштирок этди. Мен хануз тушунмайман, нега уни «Мустакиллик», «Навруз» тантаналарида чикаришмайди. Чиройли кушиклар яратади, хавода колиб кетаверади…

муаллиф: ФЕРУЗА ЖУМАНИЁЗОВА қаердан: Урганч Надмес
15.02.2010 00:53
-Кулдан келганча харакат киляпман. Узбекча, уйгурча, хоразмча, тожикча кушиклар тайёрладим. Узгача сахна декорацияси булади. Сахна либосларига хам алохида эътибор каратяпмиз. Назаримда, профессионаллик сари кадам куйиш тучун анча механт килиш керак. Йилдан йилга тобланяпмиз.
-Санъатда илк кузга курина бошлаган пайтларингиздан бошлаб сиз хакингизда турли миш-мишлар «болалаганди». Халигача шундайми?
-Ростини айтсам, мен игволарни эшитмайман. Уйлайманки, бундай булишида онамнинг хиссалари катта! У киши хамиша мен учун кайгурадилар.

муаллиф: ibo қаердан: Rossiya
13.02.2010 16:34
Uzbeklarimizni bazi insoniylik insonga hos husisiyatlaridan foydalanilyapti.Ana shuning ucchun mana shu ahvolga tushyapti. Lekin shuni unutmaslik kerakki , uzbek halkining gururu bn o'ynalganda , uning sha'ni paymol kilinganda, uning cahli chikkanda ul sabr so'ngga erganda uzbekninh bekligi tutganda, Timur lari bulganligi esiga tushganda uni yetti yov ham tuhtata olmaydi. Siz atrofingizga karang butun dunyoda ochlik , defitsit hukm surmokda , butun davlatlar dunyoda halkimni kanaka kilib tuydiray , kanaka kilib boy bulay detgan tushunchalar bn fikr yuritishyapti , va bunga erishish uchun makr hiyla ishlatishyapti, bugunki kunimizda dunyoda hic bir davlat bir birini dustimas , ularni dustligi ostida bir narsa yotadi , yani manfaat. bu manfaat yulida hamma narsa uchun taoyyordirlar. modomiki shunday ekan biz ezbeklar uzimizni ichimizda kuchli bulishimiz kerak. hamma tomon dushman ekan ushandan uzimizni himoya kilishimiz kerak. biz uzimiz bn uzimiz olishsak , bu hammaga ekib tushadi , chunki tolikkan kisini bir hamlada engish mumkin. Ey uzbegim tur urningdan tikka turib kara atrofingga , kancha ajdar bor , sen ehtiyot bulmasang aklingni ishlatmasang ularni tishini orasida kolib ketasan , ularga yem bulasan.chunku ular shunchalik bahaybattir. (EU , AQSH va boshkalar). Yigistir bunaka uni buni orkasidan kuvalishni , uni buni ulkadan kuvishni , jiddiy masalar bn shullan.uzbeklar ichida uzbekistonda davlatimiz va uzbekistonimizga karshi dushman yuk va bulmagan ham. Har zamon tashki dushman bulgan, ushani uchun tashkaridan kelayotgan dastakni kessang bizning halkimizni miyasini hec kim chalgitaolmaydi. Buning uchun halkni uylash kerak kecha kunduz, amalda halk uchun farovon hayotni barkamol kilish kerak , halk boy yashasa uning fikrini hec kim bulolmaydi, a uning boy bulib yashashi uchun bizda barcha imkonlar mavcut. 62 millyard kub gaz chikariladi uzbekistonda bir yilda 10 cent desang bir kubini 6 millyard 200 millyon , holbuki gazni bir kubi 10 centdan ancha yukori. Kolgan oltin , neft , pahta va pilla bular kayokka ketyapti. kushnilar bn yahshi aloka kilib ulardan tranzit yullarni yulga kuyish kerak tashkariga exportni kupaytirish kerak. 5 millyon kulidan ish kelgan ukigan eki kuchga turlgan ayni kulidan ish kelgan yigitlar tashkarida sarson bulib yuribdi. U 5 millyon kuch agar uzbekistonda ishlas edi uzbekiston ikkinchi amerika bulib ketardi. Bulardan uc millondan kupi rossiyada , butun rossiyani kurib tasladi, mana kelib kuring butun rossiyani uzbeklar kuryapti , shuncha katta hayvonday ulkani, -55 sovukda ham islashyapti uzbeklar, ruslarni uzi hayron , bizdan foydalanyapti butun dunyo. bu bilan ish bulmaydi , uzimizda fundamentni yangidan tukish kerak, tub burilish yasash kerak , har hil ikir chikirlarni yigishtirib jiddiy ishlar bn , global masalalar bn shugallanish kerak. butun talantlar hammasi chetda nega , chunki ulkamizda bizlarga imkon yuk. bir feruzani deb mavzu kaerlarga ketti. lein hakikattan ham usha yukorida bulgan kurolmasliklar tugri bulsa hamma uyalishu kerak, chunku bu pastkashlik , tarbiyasizlik , madaniyatsizlik va tubanlik , kashshok ongli , omilikdir. bu ushalarni hammasi uchun tegishli.

муаллиф: Ibo қаердан: Rossiya
13.02.2010 16:34
Uzbekistonda konun kanaka islashi hakida yozilgan fikrlar hammasi ko'shtirnok ichida aytilgan holos , konunlarimizni kanaka islashini hammamiz bilamiz. Umuman olganda uzbekiston dunyoda juda yukori urinlarni egallashi , yuksak va hammaga namuna bulgan bir ulka bulishi kerak.Chunku u fakat shungagina loyikdir. Bizni halkimiz juda ham sabr bardoshli, bosik , obdon uylagan , hec kimga zarar bermagan, bez bulmagan, kamtarin, aziz va soddadir. Bazi esi pas, taskara, boshina kutarib oldiga karash esiga kelmagan, atrofda nimalar bulayotganidan habari bulmagan, tovuk miya, 1 odim oldini ko'ra olmagan, esi pas , dunya karashi tor eki hec bulmagan, galcha, iskirt bir tuda kimligi bilinmagan kishilar bir tuda munofik, egoist , och va hayolparastlar bir zamonlar ihtiyoriy fanda tub burilish yasagan , Beruniy , al Horazmiy , Ulugbeklari bulgan uzbeklarni va shunga uhsash juda kup olimlari bulgan uzbeklarni bugun yer yuzuda yuzunu kizartitib uyaltirib utiribdi.

муаллиф: али бобо қаердан: киргизстон
13.02.2010 00:37
эх,узбеклар узбеклар нимага бунчалик бировни устига ахлат егдиришга учсанлар...шунинг учун хам хеч качон бир булолмайсанлар....качон карасанг бир-бирингни кетингни кавлаганинг кавлаган...курмаган вокеангни худди аник устида гувох булгандек гапиришда,елгон гувохлик беришда,тухмату-бухтонда сенга тенг келадигани йук...качон озгина инсоний фазилатга эга буласан....ана шу феъл-атворинг учун хам доим бошкаларга кулгу булиб юрасан...бу гаплар факат шу ахмакона тухмату-бухтондан иборат шархларни укиб эмас балки куча-куйда эшитилаетгани учун езилди....

муаллиф: shaxram қаердан: prague
12.02.2010 21:02
dovud deag bola sham ushlagan ekanmi feruza hokimmi prokurormi bilan dong otganda? bolishi mumkin atrofida girdi kapalak bolishgandir boshqasidir bu normal holat shunaqa chiroyli qiz bilan suhbatta bolish bir stolda turish. ozi ozbeklarni kopisi shuni korsa tamom borib yotti deydi dovudga oxshab. Dovud hech qachon biror qiz bilan dong otmaganmikin ? u ham xolaganini qiladi xolasa dong otadi xolasa pisand qilmay ketadi. u uni hayoti. man feruza ni tarafini olganim yoq man faqat shunaqa fikrga qarshiman . din tomondan oladigan bolsak u ham muslima dovud ham muslim adashmasam . tak cto ne vam eto skazat. zamonaviy odam sifatida oladigan bolsak dinni chetga qoyib ozbek bolalari toydan oldin ham keyin xolagan qizilari bilan dong otishadi, nimaga keyin ayollardan ayb qidirishadi? man bu ish ham yaxshi deganim yoq shunchaki ayblashdan oldin ketingga qara demoqchiman uzr a tak
Шарҳлар саҳифаси